Preko svetlih dana Hristovog rada u Galileji pruža se jedna senka. Ljudi iz Nazareta su Ga odbacili. »Nije li ovo drvodeljin sin?« /Matej 13,55/ – govorili su oni.
Za vreme svoga detinjstva i mladosti, Isus je među svojom braćom u nazaretskoj sinagogi učestvovao u bogosluženju. Od početka svog rada nije bio s njima, ali su oni znali što se događalo s Njim. Kad se ponovo pojavio među njima, njihovo zanimanje i očekivanje dostigli su vrhunac. Tu su bila poznata lica onih koje je poznavao iz detinjstva. Ovde su bili Njegova majka, Njegova braća i sestre, i sve oči upravile su se u Njega kad je ušao u sinagogu u Subotu i kad je zauzeo svoje mesto među onima koji su učestvovali u bogosluženju.
U redovnoj službi za taj dan, starešina je čitao iz proroka i hrabrio narod da se još uvek nada dolasku Onoga koji će uspostaviti slavnu vladavinu i slomiti svako nasilje. Pokušao je ohrabriti svoje slušaoce iznošenjem dokaza da je Mesijin dolazak blizu. Opisivao je slavu Njegovog dolaska, ističući misao da će se pojaviti na čelu vojske koja će osloboditi Izrael.
Kad je rabin bio prisutan u sinagogi, od njega se očekivalo da drži propoved, a bilo koji Izrailjac mogao je da čita iz proroka. Ove Subote je zamoljen da učestvuje u službi. On »ustade da čita. I daše mu knjigu proroka Isaije.« (Luka 4,16.17). Tekst koji je pročitao bio je jedan od onih koji su se, kako se shvatalo, odnosio na Mesiju:
»Duh je Gospodnji na meni;
Za to me pomaza da javim evanđelje siromasima; Posla me da iscelim skrušene u srcu;
Da propovedim zarobljenima da će se otpustiti; I slepima da će progledati;
Da otpustim sužnje;
I da propovedim prijatnu godinu Gospodnju.«
»I zatvorivši knjigu dade sluzi… i svi u zbornici gledahu na nj… I svi mu svedočahu, i divljahu se rečima blagodati koje izlažahu iz usta njegovih.« (Luka 4,20–22)
Isus je stajao pred narodom kao živi tumač proročanstava koja su govorila o Njemu. Objašnjavajući reči koje je pročitao, govorio je o Mesiji kao pomagaču ugnjetavanih, oslobodiocu zarobljenih, iscelitelju bolesnih, kao o onome koji će vratiti vid slepima i otkriti svetu svetlost istine. Njegovo uticajno postupanje i čudesno značenje Njegovih reči proželi su slušaoce takvom silom kakvu nikada ranije nisu osetili. Plima božanskog uticaja rušila je svaku prepreku i kao i Mojsije, posmatrali su Nevidljivoga. Pošto su njihova srca bila pokrenuta Svetim Duhom, odgovorili su usrdnim »amen« i hvalama Gospodu.
Međutim, kad je Isus izjavio: »Danas se izvrši ovo pismo u ušima vašim«, iznenada su bili pokrenuto da misle o sebi i tvrdnjama Onoga koji im se obratio. Oni, Izrailjci, deca Avramova, bili su prikazani kao da se nalaze u ropstvu. Vest im je bila upućena kao zarobljenicima koji treba da se oslobode sile zla; kao onima koji su u tami i kojima je potrebna svetlost istine. Njihova gordost bila je povređena, a strahovanja pokrenuta. Isusove reči pokazale su na to da je Njegov rad za njih potpuno različit od onoga koji su želeli. Njihova dela mogu da budu neposredno ispitivana. I pored njihove tačnosti u obavljanju obreda, izbegavali su ispitivanje tih bistrih, prodornih očiju.
Tko je ovaj Isus? Pitali su. On koji tvrdi da polaže pravo na slavu Mesije bio je drvodeljin sin i radio je zanat sa svojim ocem Josifom. Viđali su Ga kako naporno radi, penjući se i spuštajući niz brežuljke, poznavali su Njegovu braću i sestre, Njegov život i rad. Videli su Njegov razvoj iz detinjstva u mladost, i iz mladosti u muževno doba. Iako je Njegov život bio besprekoran, nisu mogli verovati da je On Obećani. (nastavlja se)
