Na ovu svečanost dolazili su nevoljni, siromašni i žalosni. Tu je bilo slepaca i drugih invalida. Neke su doneli na nosilima. Dolazili su mnogi tako siromašni da nisu mogli kupiti ni najskromniju žrtvu za Gospoda, čak toliko siromašni da nisu mogli pribaviti ni hranu kojom bi utolili svoju glad. Oni su bili vrlo ožalošćeni tvrdnjama sveštenika. Sveštenici su se hvalili svojom pobožnošću; tvrdili su da su zaštitnici naroda; a bili su uistinu bez saučešća i samilosti. Siromašni, bolesni, umirući uzaludno su molili za pomoć. Njihove patnje nisu budile nikakvo sažaljenje u srcima sveštenika.
Ušavši u Hram Isus je sagledao ceo prizor. Video je nepoštene radnje. Video je bedu siromašnih koji su mislili da bez prolivanja krvi nema oproštenja njihovih greha. Video je spoljašnje predvorje svog Hrama pretvoreno u mesto nesvete trgovine. Sveto ograđeno zemljište postalo je prostrana menjačnica.
Hristos je video da se nešto mora učiniti. Brojni obredi nametnuti su narodu bez poučavanja o njihovom značenju. Vernici su prinosili svoje žrtve, a nisu razumeli da su one predstavljale jedinu savršenu Žrtvu. Među njima je stajao, neprepoznat i nepoštovan, Onaj koga je predstavljala sva njihova služba. On je dao uputstva o žrtvama. On je znao njihovu simboličnu vrednost, i sada je video da su izopačene i pogrešno shvaćene. Duhovno vršenje službe Bogu brzo je iščezavalo. Nikakva veza nije spajala sveštenike i poglavare s njihovim Bogom. Hristovo delo sastojalo se u uspostavljanju jednog sasvim različitog bogosluženja.
Pronicljivim pogledom Hristos je obuhvatio prizor, dok je stajao na stepeništu predvorja Hrama. Proročkim okom gledao je u budućnost i video ne samo godine, već vekove i epohe. Video je kako će sveštenici i poglavari lišiti nevoljnike njihovih prava i zabraniti da se evanđelje propoveda siromašnima. Video je kako će se Božja ljubav sakriti od grešnika i kako će ljudi načiniti trgovinu od Njegove milosti. Dok je posmatrao taj prizor, Njegovo lice izražavalo je ogorčenje, vlast i silu. Narod je svoju pažnju usmerio na Njega. Oči onih koji su se bavili nesvetom trgovinom zaustavile su se na Njegovom licu. Nisu mogli skriti svoj pogled. Osećali su da ovaj Čovek čita njihove najskrivenije misli i otkriva njihove tajne pobude. Neki su pokušali sakriti svoje lice, kao da su na njima bila ispisana nedela koja će pročitati ove ispitivačke oči.
Nered se stišao. Glasovi prodaje i cenkanja su prestali. Tišina je postala mučna. Ceo skup prožeo je osećaj strahopoštovanja. Izgledalo je kao da su dovedeni na Božji sud da daju odgovor za svoja dela. Posmatrajući Hrista, videli su Božanstvo koje je bljesnulo kroz ljudsku odeću. Veličanstvo Neba stajalo je kao što će Sudija stajati u poslednji dan – sada još ne okružen slavom koja će Ga tada pratiti, ali sa istom moći da pronikne u dušu. Njegove oči prelazile su preko mnoštva, uočavajući svakog pojedinca. Njegova pojava s vladarskim dostojanstvom uzdizala se iznad njih a božanska svetlost osvetljavala je Njegovo lice. Progovorio je, a Njegov jasan, zvonak glas – isti onaj koji je na Sinajskoj gori objavio zakon koji sada prestupaju sveštenici i poglavari – odzvanjao je ispod svodova Hrama: »Nosite to odavde, i ne činite od doma oca mojega robnu kuću.«
Silazeći polako niz stepenice i podižući bič od uzica koji je uzeo ulazeći unutra, naredio je trgovačkom društvu da napusti područje Hrama. S revnošću i strogošću koje nikada ranije nije pokazivao, isprevrtao je stolove menjača novca. Metalni novac je padao, resko zvečeći na mramornom podu. Niko se nije usudio dovesti u pitanje Njegovu vlast. Niko se nije usudio da zastane i pokupi svoj nepošteni dobitak. Isus ih nije tukao bičem od uzica, ali u Njegovoj ruci taj jednostavni bič izgledao je strašno, kao plameni mač. Službenici Hrama, pohlepni sveštenici, preprodavci i trgovci stokom sa svojim ovcama i govedima, žurili su sa ovoga mesta, s jedinom mišlju da pobegnu od osude Njegovog prisustva.
Silan strah ovladao je mnoštvom koje je osećalo da ga zasenjuje Njegovo božanstvo. Uzvici užasa i straha silazili su sa stotina probledelih usana. Čak su i učenici drhtali. Bili su duboko uznemireni Isusovim rečima i načinom postupanja koji se tako razlikovao od Njegovog uobičajenog ponašanja. Sećali su se da je za Njega napisano: »Jer revnost za kuću tvoju jede me.« (Psalam 69,9) Bučno mnoštvo sa svojom robom uskoro se našlo daleko od Gospodnjeg Hrama. Predvorja su bila oslobođena nesvete trgovine i duboki mir i svečana ozbiljnost zamenili zamenili su prizor meteža. Gospodnje prisustvo, koje je u stara vremena posvetilo goru, posvetilo je sada i Hram podignut u Njegovu čast. (nastavlja se)
