»Po tom siđe u Kapernaum, on i mati njegova, i braća njegova, i učenici njegovi, i onde stajaše ne mnogo dana. I blizu beše Pasha jevrejska, i iziđe Isus u Jerusalim.«
Na ovom putu, Isus se pridružio jednoj od najvećih grupa koje su se uputile u glavni grad. On još nije javno objavio svoju misiju i neprimećen pomešao se s mnoštvom. U tim prilikama često se razgovaralo o Mesijinom dolasku na koji je Jovanova služba toliko ukazivala. O nadi u nacionalnu veličinu govorilo se sa razgorelim oduševljenjem. Isus je znao da se ova nada neće ostvariti, jer je bila zasnovana na pogrešnom tumačenju Svetoga pisma. S dubokom ozbiljnosti objašnjavao je proročanstva pokušavajući podstaknuti ljude na dublje proučavanje Božje Reči.
Jevrejske vođe učile su narod da će u Jerusalimu dobiti pouke o tome kako da služe Bogu. Tu se za vreme pashalne sedmice okupljao veliki broj ljudi, koji su dolazili iz svih delova Palestine, pa čak i iz udaljenijih zemalja. Predvorja Hrama bila su ispunjena šarolikim mnoštvom. Mnogi nisu mogli nositi sa sobom žrtve koje je trebalo prineti kao znamenje velike Žrtve. Da bi im se pomoglo u spoljašnje dvorište Hrama dovodili su i prodavali životinje. Ovde su se sakupljali ljudi iz svih slojeva da kupe svoje darove. Ovde se menjao sav strani novac za kovani novac Hrama.
Svaki Jevrejin trebao je plaćati godišnje pola sikla kao »otkup za život svoj«, a novac skupljen na taj način koristio se za održavanje Hrama (2. Mojsijeva 30,12–16). Osim toga, znatni prihodi potjecali su od dobrovoljnih darova i stavljani u riznicu Hrama. Zahtevalo se da se sav strani novac zameni za novac nazvan hramskim sikalom koji je prihvaćen za službu u Svetinji. Zamena novca pružala je prilike za prevaru i otimanje, tako da je to preraslo u sramotnu razmenu dobara koja je sveštenicima bila izvor prihoda.
Trgovci su tražili previsoke cene za životinje koje su prodavali, a svoju dobit delili sa sveštenicima i poglavarima, koji su se tako bogatili na račun naroda. Vernike su učili da Božji blagoslov neće počivati na njihovoj deci i njihovim njivama ako ne prinesu žrtvu. Tako je mogla da bude osigurana visoka cena za životinje; jer ljudi koji su dolazili iz udaljenih krajeva nisu hteli vraćati se kućama a da ne izvrše službu zbog koje su došli.
Prodaja u Hramu bila je vrlo obimna, jer se za vreme Pashe prinosio veliki broj žrtava. Metež koji je nastajao podsećao je pre na bučni stočni sajam nego na sveti Božji Hram. Ovde se moglo čuti glasno pogađanje, mukanje stoke, blejanje ovaca, gukanje golubova pomešano sa zveckanjem novaca i gnevnim prepiranjem. Zbrka je bila tako velika da je uznemiravala vernike, a reči upućene Višnjemu bile su zaglušene metežom koji je natkrilio Hram. Jevreji su bili vrlo ponosni na svoju pobožnost. Oni su se radovali Hramu, a svaku reč izgovorenu protiv njega držali su bogohulnom. Bili su vrlo strogi u izvršavanju obreda u Hramu, ali ljubav prema novcu nadvladala je njihove obzire. Nisu nimalo bili svesni koliko su daleko odlutali od prvobitnog cilja službe koju je uspostavio sam Bog.
Kad je Gospod sišao na goru Sinaj, mesto je bilo posvećeno Njegovim prisustvom. Mojsiju je bilo naloženo da postavi granice oko gore i da je posveti, a reč Gospodnja čula se u opomeni: »I postavićeš narodu među u naokolo, i reći ćeš: čuvajte se da ne stupite na goru, i da se ne dotaknete kraja njena; što se god dotakne gore, poginuće; toga da se niko ne dotakne rukom, nego kamenjem da se zaspe ili da se ustreli, bilo živinče ili čovek, da ne ostane u životu.« (2. Mojsijeva 19,12.13) Tako je pružena pouka da je sveto mesto na kome Bog otkriva svoje prisustvo. Područje Božjega hrama trebalo se držati posvećenim. Međutim, u borbi za dobitkom sve to nestalo je iz vidokruga.
Sveštenici i poglavari koji su bili pozvani da budu Božji predstavnici u narodu, trebali su ispraviti zloupotrebu predvorja Hrama, a narodu pružiti primer poštenja i samilosti. Umesto da misle samo o svome dobitku, trebali su razmotriti prilike i potrebe vernika i spremno pomoći onima koji nisu mogli kupiti potrebne žrtve. Međutim, oni to nisu činili. Lakomstvo je otvrdnulo njihova srca. (nastavlja se)
