Jovanovo detinjstvo, mladost i muževno doba bilo je obeleženo postojanošću i moralnom silom. Kad se čuo njegov glas u pustinji kako govori: »Pripravite put Gospodu, i poravnite staze njegove!« (Matej 3,3), Sotona se uplašio za sigurnost svog carstva. Grešnost greha otkrivena je na takav način da su ljudi drhtali. Sotonina sila nad mnogima koji su bili pod njegovom vlašću, bila je slomljena. Bio je neumoran u svojim nastojanjima da odvuče Krstitelja od života bezuslovnog pokoravanja Bogu, ali u tome nije uspeo. On nije savladao ni Hrista. Prilikom kušanja u pustinji, Sotona je bio pobeđen i njegov bes bio je veliki. Sad je odlučio da Hrista ožalosti time što će ubiti Jovana. Želeo je da nanese bol Onome koga nije mogao navesti na greh.
Isus nije posredovao da oslobodi svog slugu. Znao je da će Jovan izdržati probu. Spasitelj bi rado došao Jovanu da sumornost tamnice osvetli svojom prisutnošću. Međutim, On nije nameravao da se stavi u ruke neprijateljima i dovede u opasnost vlastitu misiju. Rado bi oslobodio svog vernog slugu. Ali, zbog hiljada koje će u budućim godinama morati poći iz tamnice u smrt, Jovan je trebao ispiti čašu mučeničke smrti. Kad Hristovi sledbenici budu čamili u samicama ili ginuli od mača, sprava za mučenje ili lomača, očito napušteni od Boga i ljudi, kakva će potpora njihovim srcima da bude pomisao da je Jovan Krstitelj, o čijoj vernosti je dao svedočanstvo i sam Hristos, prošao kroz slično iskustvo!
Sotoni je dopušteno da oduzme zemaljski život Božjem vesniku; ali onaj život koji je »sakriven s Hristom u Bogu«, uništavalac nije mogao dosegnuti (Kološanima 3,3). Likovao je što je Hristu naneo bol, ali nije uspeo pobediti Jovana. Smrt ga je samo zauvek postavila izvan domašaja sile iskušenja. U ovoj borbi Sotona je pokazao svoj karakter. Pred svemirom kao svedokom, otkrio je svoje neprijateljstvo prema Bogu i čoveku.
Iako Jovanu nije podareno nikakvo čudesno izbavljenje, on nije bio zaboravljen. Uvek je imao društvo nebeskih anđela koji su mu otvarali proročanstva o Hristu i dragocena obećanja Pisma. To mu je bila potpora, kao što će to da bude potpora Božjem narodu u toku vekova koji će doći. Jovanu Krstitelju, kao i onima koji će doći nakon njega, pruženo je uveravanje: »Evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka.« (Matej 28,20)
Bog nikada ne vodi svoju decu drukčije nego što bi ona sama izabrala da budu vođena kad bi mogla sagledati kraj od početka i razabrati slavu namere koju ispunjavaju kao Njegovi saradnici. Ni Enoh koji je odveden na Nebo, ni Ilija koji se uzneo ognjenim kolima, nisu bili veći i više poštovani od Jovana Krstitelja koji je umro sam u zatvoru. »Jer se vama darova Hrista radi ne samo da ga verujete nego i da stradate zanj.« (Filibljanima 1,29) Od svih darova koje Nebo može dati ljudima, zajednica s Hristom u Njegovim mukama je najveće poverenje i najviša počast.
