Jovan se uznemirio kad je video da su njegovi učenici iz ljubavi prema njemu gajili neverstvo prema Isusu. Da li je njegov rad za njih bio besplodan? Da li je bio neveran u svom zadatku pa ja sada udaljen iz rada? Ako se obećani Oslobodilac pojavio, a Jovan pronađen vernim u svom pozivu, zar Isus neće zbaciti moć ugnjetača i osloboditi svog vesnika?
Međutim, Jovan se nije odrekao svoje vere u Hrista. Sećanje na glas s Neba i silazak goluba, na neumrljanu Isusovu čistoću, silu Svetoga Duha koja je počinula na njemu kad se približio Spasitelju i svedočanstvo proročkih spisa – sve je svedočilo da je Isus iz Nazareta Obećani.
Jovan nije želeo razgovarati s prijateljima o svojim brigama i sumnjama. Odlučio je da pošalje poruku Isusu i da ga o tom upita. To je poverio dvojici svojih učenika, nadajući se da će razgovor sa Spasiteljem utvrditi njihovu veru i doneti čvrsto pouzdanje njihovoj braći. A i on je čeznuo sa nekom Hristovom reči, koja će biti upućena neposredno njemu.
Učenici su došli Isusu sa svojom vešću: »Jesi li ti onaj što će doći, ili drugoga da čekamo?«
Malo je vremena prošlo otkako je Krstitelj ukazao na Isusa i izjavio: »Gle, Jagnje Božije koje uze na se grehe sveta.« »On je onaj što će doći za mnom, koji beše preda mnom.« (Jovan 1,29.27) A sad postavlja pitanje: »Jesi li ti onaj što će doći?« To je bilo neobično gorko i obeshrabrujuće za ljudsku prirodu. Ako Jovan, verni preteča, nije uspeo prepoznati Hristovu misiju, što se moglo očekivati od samoživog mnoštva?
Spasitelj nije odmah odgovorio na pitanja učenika. Dok su stajali čudeći se Njegovoj šutnji, bolesnici i jadnici dolazili su k Njemu da ih izleči. Slepi su pipajući išli putem kroz mnoštvo, bolesni iz svih društvenih slojeva, neki sami krčeći put, neki nošeni od prijatelja, živo su se komešali oko Isusa. Glas moćnog Iscelitelja prodirao je u gluvo uho. Reč, dodir Njegove ruke, otvarao je slepe oči da vide svetlost dana, prizore u prirodi, lica prijatelja i lice Izbavitelja. Isus je ukoravao bolest i izgonio groznicu. Njegov glas dopirao je do uha umirućih i oni su ustajali u zdravlju i snazi. Oduzeti koje su opseli zli duhovi poslušali su Njegovu reč, njihova maloumnost napuštala ih je i oni su ga obožavali. Dok je lečio njihove bolesti, učio je narod. Siromašni seljaci i radnici, koje su rabini izbegavali kao nečiste, skupljali su se oko Njega i On im je izgovarao reči večnog života.
Tako je protekao dan i Jovanovi učenici sve su videli i čuli. Najzad ih je Isus pozvao k sebi i rekao im je da idu i kažu Jovanu što su videli, dodajući: »Blago onome koji se ne sablazni o mene.« (Luka 7,23) Dokaz o Njegovom božanstvu video se u prilagođavanju potrebama čovečanstva koje je patilo. Njegova slava pokazala se u Njegovom sagibanju do našeg poniženog položaja.
Učenici su odneli vest i to je bilo dovoljno. Jovan se setio proročanstva o Mesiji: »Jer me Gospod pomaza da javljam dobre glase krotkima, posla me da zavijem ranjene u srcu, da oglasim zarobljenima slobodu i sužnjima da će im se otvoriti tamnica. Da oglasim godinu milosti Gospodnje…« (Isaija 61, 1.2) Hristova dela nisu samo objavljivala da je on Mesija već su pokazivala na koji će se način uspostaviti Njegovo carstvo. Jovanu je otkrivena jednaka istina koja je dana Iliji u pustinji kad je došao »velik i jak vetar, koji brda razvaljivaše i stene razlamaše; ali Gospod ne beše u vetru; a iza vetra dođe trus; ali Gospod ne beše u trusu; a iza trusa dođe oganj; ali Gospod ne beše u ognju«, a posle ognja Bog je proroku progovorio »tihim« i »tankim« glasom. (1. O carevima 19,11.12) Tako je Isus trebao izvršiti svoje delo, ne zveckanjem oružja i obaranjem prestola i carstva, već govoreći ljudskim srcima životom milosrđa i samopožrtvovnosti.
Načelo Krstiteljevog života samoodricanja bilo je načelo Mesijinog carstva. Jovan je dobro znao koliko je sve ovo bilo strano načelima i nadama izraelskih vođa. Ono što je bilo za njega uverljiv dokaz Hristovog božanstva, neće biti nikakav dokaz za njih. Očekivali su Mesiju koji nije obećan. Jovan je video da Spasiteljeva misija kod njih može izazvati samo mržnju i osudu. On preteča, morao je piti čašu koju će sam Hristos morati da ispije do dna. (nastavlja se)
