Ipak, kad se pridružio učenicima, Juda nije bio neosetljiv prema lepoti Hristovog karaktera. Osećao je uticaj te božanske sile koja je privlačila duše Spasitelju. On koji nije došao da slomi stučene trske niti da ugasi »sveštila koje se puši« neće odbiti ovu dušu dok i jedna želja bude sezala k svetlosti. Spasitelj je čitao Judino srce; On je znao dubinu greha kome će Juda podleći ako ga Božja milost ne oslobodi. Povezujući ovog čoveka sa sobom, On ga je postavio tamo gde je, iz dana u dan, mogao da bude doveden u dodir sa izvorom Njegove nesebične ljubavi. Ako bi otvorio svoje srce Hristu, božanska milost izagnala bi demona sebičnosti, pa bi čak i Juda mogao postati podanik Božjeg carstva.
Bog uzima ljude takve kakvi jesu, sa osnovnim crtama u karakteru, i obučava ih za svoju službu, ako žele prihvatiti Njegov red i učiti od Njega. Oni nisu izabrani zato što su savršeni, već uprkos svom nesavršenstvu; kroz poznavanje i sprovođenje istine, kroz Hristovu milost, mogu da budu preobraženi u Njegovo obličje.
Juda je imao iste prilike kao i drugi učenici. Slušao je iste dragocene pouke. Međutim, sprovođenje istine koje je Hristos zahtevao, razmimoilazilo se s Judinim željama i ciljevima, te on nije želeo napustiti svoje zamisli da bi primio mudrost s Neba.
Kako je nežno postupio Spasitelj sa svojim budućim izdajnikom! U svom učenju Isus se zadržavao na načelima dobročinstva koja su udarala u sam koren pohlepnosti. Izneo je Judi gnusni karakter lakomstva i više puta ovaj učenik razumeo je da je ocrtan njegov karakter i istaknut njegov greh, ali nije želeo priznati i napustiti svoju nepravdu. Bio je sam sebi dovoljan i umesto da se odupre iskušenju, nastavio je slediti svoje nepoštene postupke. Hristos je bio pred njim, živi primer onoga što bi on postao da je požnjeo blagodat božanskog posredovanja i službe; ali Juda se oglušio na sve te pouke.
Isus mu nikada nije uputio oštri ukor zbog njegovog lakomstva, već je s božanskim strpljenjem podnosio ovog grešnog čoveka, čak i dok mu je davao dokaz da čita njegovo srce kao otvorenu knjigu. Ponudio mu je najuzvišenije podsticanje da čini što je pravo, pa za odbacivanje nebeske svetlosti Juda nije imao nikakvo opravdanje.
Umesto da hodi u svetlosti, Juda je izabrao da sačuva svoje mane. Gajio je rđave želje, osvetničke strasti, mračne i turobne misli, sve dok Sotona nije sasvim zagospodario ovim čovekom. Juda je postao predstavnik Hristovog neprijatelja.
Kad se udružio sa Isusom, imao je neke dragocene crte karaktera, koje su mogle da budu blagoslov za Crkvu. Da je hteo poneti Hristov jaram, mogao je postati jedan od najznačajnijih apostola, ali on je otvrdnuo svoje srce kad mu je pažnja bila usmeravana na mane, a oholost i pobuna poticale su njegovu sebičnu slavoljubivost, te se na taj način onesposobio za rad koji bi mu Bog poverio da izvrši.
Svi apostoli imali su ozbiljne mane kad ih je Isus pozvao u svoju službu. Čak i Jovan, koji je došao u najprisniju vezu s poniznim i krotkim Spasiteljem, po svojoj prirodi nije bio ponizan i popustljiv. On i njegov brat nazvani su »sinovima gromovnim.« Dok su bili sa Isusom, svako ponižavanje pokazano prema Njemu probudilo je u njima gnev i ratobornost. Plahovitost, osvetoljubivost, kritički duh, sve je to bilo u voljenom učeniku. Bio je gord, željan da bude prvi u Božjem carstvu. Međutim, iz dana u dan nasuprot svom nasilničkom duhu, posmatrao je Isusovu nežnost i blagost i slušao Njegove pouke o poniznosti i strpljenju. Otvorio je svoje srce božanskom uticaju, i postao ne samo slušalac već i tvorac Spasiteljevih reči. Njegovo ja bilo je sakriveno u Hristu. Naučio je nositi Hristov jaram i poneti Njegovo breme.
Isus je ukoravao svoje učenike, On ih je opominjao i upozoravao; ali Jovan i njegova braća nisu Ga napustila; izabrali su Isusa bez obzira ne prekore. Spasitelj se nije povukao od njih zbog njihovih slabosti i grešaka. Oni su nastavili do kraja deliti Njegova iskušenje i učiti pouke iz Njegovog života. Posmatranjem Hrista preobrazili su svoj karakter.(natavlja se)
