Ovi učenici neko vreme marljivo su radili udruženi sa Isusom. Jovan i Jakov, Andrija i Petar, s Filipom, Natanailom i Matejom bili su povezani s Njim prisnije no ostali i bili svedoci većeg broja Njegovih čuda. Petar, Jakov i Jovan bili su u još bliskijoj vezi s Njim. Bili su gotovo stalno s Njim, prateći Njegova čuda i slušajući Njegove reči. Jovan se progurao najbliže Isusu, tako da se isticao kao onaj koga je Isus voleo. Spasitelj ih je sve voleo, ali Jovanov duh bio je najprijemčiviji. Bio je mlađi od ostalih i s detinjim je poverenjem otvorio svoje srce Isusu. Tako je stekao veću Hristovu naklonost, pa su preko njega Spasiteljeva najdublja duhovna učenja prenesena Njegovom narodu.
Na čelu jedne od grupa u koje su apostoli bili podeljeni, stoji Filipovo ime. On je bio prvi učenik kome je Isus uputio jasan nalog: »Hajde za mnom.« Filip je bio iz Vitsaide, Andrijinog i Petrovog grada. On je slušao učenje Jovana Krstitelja i čuo kad je Jovan proglasio Hrista za Božje Jagnje. Filip je iskreno tražio istinu, ali je bio sporog srca za verovanje. Iako se i sam pridružio Hristu, ipak njegovo objavljivanje Hrista Natanailu pokazuje da nije bio potpuno uveren u Hristovo božanstvo. Iako je glas s neba proglasio Hrista Božjim Sinom, za Filipa On je bio »Isus, sin Josifov iz Nazareta.« (Jovan 1,45) Filipov nedostatak vere pokazao se ponovo kad je nahranjeno pet hiljada ljudi. Isus je želeo da ga okuša kad je upitao: »Gde ćemo kupiti hleba da ovi jedu?« Filipov odgovor otkrio je njegovo neverstvo: »Dvesta groša hleba nije dosta da svakome od njih po malo dopadne.« (Jovan 6,5.7) Isus je bio žalostan. Iako je Filip video Njegovo delo i osetio Njegovu silu, ipak nije imao vere. Kad su se Grci raspitivali kod Filipa za Isusa, nije iskoristio priliku da ih upozna sa Spasiteljem, nego se obratio Andriji. Opet, u onim poslednjim časovima pre raspeća, Filipove reči su obeshrabrivale veru. Kad je Toma rekao Isusu: »Gospode, ne znamo kuda ideš; i kako možemo put znati?« Spasitelj je odgovorio: »Ja sam put istina i život… kad biste mene znali onda biste znali i oca mojega.« Filipov odgovor otkrio je neverovanje: »Gospode! pokaži nam oca, i biće nam dosta.« (Jovan 14,5–8) Učenik koji je tri godine bio sa Isusom bio je tako sporog srca, tako slab u veri.
U srećnoj suprotnosti s Filipovim neverstvom bilo je Natanailovo detinje poverenje. On je bio čovek vrlo iskrene prirode, čovek čija je vera počivala u nevidljivoj stvarnosti. Ipak, Filip je bio učenik u Hristovoj školi i božanski Učitelj strpljivo je podnosio njegovo neverstvo i sporo razumevanje. Kad se Sveti Duh izlio na učenike, Filip je postao učitelj po božanskom redu. Znao je o čemu govori i poučavao je sa sigurnošću koja je osvedočavala slušaoce.
Dok je Isus pripremio učenike za njihovo rukopoloženje jedan koji nije bio pozvan, nastojao je da im se nametne. Bio je to Juda Ikariotski, čovek koji je tvrdio da je Hristov sledbenik. On je sada istupio, zahtevajući mesto u ovom užem krugu učenika. S velikom ozbiljnošću i prividnom iskrenošću izjavio je: »Učitelju!« ja idem za tobom kud god ti pođeš.« Isus ga nije ni odbio ni pozdravio dobrodošlicom, već je samo prozborio žalosne reči: »Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda; a sin čovečji nema gde glave zakloniti.« (Matej 8,19.20) Juda je verovao da je Isus Mesija, i pridružujući se apostolima, nadao se da će osigurati sebi visok položaj u novom carstvu. Ovu nadu Isus je želeo srušiti izjavom o svom siromaštvu.
Učenici su želeli da Juda postane jedan od njih. Imao je izgled koji je ulivao poštovanje, bio je čovek oštrouman, delotvoran, darovit i oni su ga preporučili Isusu kao čoveka koji će Mu pružiti značajnu pomoć u radu. Bili su iznenađeni kad ga je Isus primio tako ravnodušno.
Učenici su bili vrlo razočarani što Isus nije pokušavao uspostaviti saradnju s vođama u Izrailju. Smatrali su da je pogrešno što nije ojačao svoje delo osiguravajući podršku ovih uticajnih ljudi. Da je odbio Judu, oni bi u svojim umovima postavili pitanje o mudrosti svog Učitelja. Kasnija Judina biografija pokazaće im koliko je opasno dozvoliti bilo kakvom svetovnom prosuđivanju da deluje u odlučivanju o podobnosti ljudi za Božje delo. Saradnja takvih ljudi koji su učenici želeli izdala bi delo u ruke njegovih najvećih neprijatelja. (nastavlja se)
