»I iziđoše na goru, i dozva koje on šćaše; i dođoše mu. I postavi dvanaestoricu da budu s njim, i da ih pošilje da propovedaju.«
Na obronku planine ispod drveća koje je pružalo zaklon, nedaleko od Galilejskog mora, dvanaestorica su pozvana u apostolsku službu i tu je izgovorena i Beseda na gori. Polja i brda bili su omiljena mesta Isusovog boravka i znatan deo Njegovog učenja iskazan je pod vedrim nebom pre no u Hramu ili sinagogama. Nijedna sinagoga ne bi mogla primiti mnoštvo koje Ga je sledilo, ali to nije jedini razlog zbog koga je izabrao da poučava u poljima i gajevima. Isus je voleo prizore u prirodi. Za Njega je svako tiho mesto bilo sveti hram.
Pod drvećem u Edemu prvi stanovnici Zemlje izabrali su svoju svetinju. Tu je Hristos održavao vezu s ocem čovečanstva. Kad su prognani iz raja, naši praroditelji su i dalje održavali bogosluženja na poljima i gajevima, i tu ih je Hristos nalazio s evanđeljem svoje milosti. Hristos je govorio s Avramom pod hrastovima u Mamriji; s Isakom kad je uvečer odlazio u polja da se moli; s Jakovom na padini brežuljka kod Vetilja; s Mojsijem usred madijanskih planina i s dečakom Davidom dok je čuvao svoja stada. Po Hristovom uputstvu jevrejski narod je petnaest vekova svake godine napuštao svoje domove sedmicu dana i stanovao u senicama načinjenim od zelenog granja »s lepih drveta, i grana palmovih i grana s gustih drveta, i vrbe s potoka.« (3. Mojsijeva 23,40)
U obučavanju svojih učenika Isus je izabrao da se povuče iz gradske zbrke u tišinu polja i brežuljaka, jer je to bilo više u skladu s poukama o samoodricanju kojima ih je želeo poučiti. U toku svoje službe voleo je okupljati narod oko sebe pod modrim nebom, na nekom tavom obraslom obronku ili na obali kraj jezera. Ovde, okružen delima svog stvaralaštva, mogao je skrenuti misli svojih slušalaca s veštačkog na prirodno. U rastu i razvoju prirode bila su otkrivena načela Njegovog carstva. Podižući svoje oči prema Božjim brežuljcima i posmatrajući krasna dela Njegovih ruku, ljudi mogu naučiti dragocene pouke o božanskoj istini. Hristovo učenje ponavljalo bi im se u svim detaljima prirode. Tako je to sa svima koji izlaze u polja s Hristom u svojim srcima. Oni će se osećati okruženi svetim uticajima. Detalji iz prirode prenose priče našega Gospoda i ponavljaju Njegove savete. Dodirom s Bogom u prirodi, um se uzdiže, a srce nalazi počinak.
Sad je trebalo učiniti prvi korak u organiziranju Crkve koja će nakon Hristovog odlaska da bude Njegov predstavnik na Zemlji. Oni nisu imali na raspolaganju skupoceni hram, već je Spasitelj svoje učenike poveo na omiljeno mesto boravka, pa su u njihovim umovima sveta iskustva tog dana zauvek bila povezana s lepotom brda, doline i mora.
Isus je pozvao svoje učenike da bi ih mogao poslati kao svoje svedoke, da objave svetu što su videli i čuli od Njega. Njihova služba bila je najznačajnija služba na koju su ikada ljudska bića bila pozvana i stajala je odmah iza službe samoga Hrista. Oni su trebali postati Božji saradnici u spašavanju sveta. Kao što su u Starom zavetu dvanaest patrijaraha stajali kao predstavnici Izrailja, tako su i dvanaest apostola trebali stajati kao predstavnici evanđeoske Crkve.
Spasitelj je poznavao karakter ljudi koje je izabrao; pred Njim su sve njihove slabosti i pogreške bile otkrivene; znao je i opasnosti kroz koje će morati proći, odgovornosti koja će počivati na njima, pa je Njegovo srce bilo puno nežne ljubavi prema ovim izabranicima. Sam na brdu blizu Galilejskog mora, On je celu noć proveo u molitvi za njih, dok su oni spavali u podnožju brda. S prvom svetlošću zore pozvao ih je da dođu k Njemu, jer im je imao nešto važno izneti. (nastavlja se)
