Hristos je objasnio Mariji značenje njenog dela i time joj je dao više no što je primio. »A ona izlivši mirno ovo na telo moje«, rekao je On, »za ukop me prigotovi.« Kao što se sklenica od alabastera razbila i ispunila celu kuću svojim mirisom, tako je i Hristos trebao umreti, Njegovo telo trebalo se slomiti, ali On će ustati iz groba i miris Njegovog života treba da ispuni Zemlju. Hristos
je »ljubio nas, i predade sebe za nas u prilog i žrtvu Bogu na slatki miris.« (Efescima 5,2)
»Zaista vam kažem«, izjavio je Hristos, gde se god uspropoveda ovo evanđelje po svemu svetu, kazaće se i to za spomen njen.« Gledajući u budućnost, Spasitelj je s pouzdanjem govorio o svom evanđelju. Ono se trebalo propovedati po celome svetu. I dokle god se evanđelje bude širilo, Marijin dar širiće svoj miris i srca će biti blagoslovljena njenim iskrenim delom. Carstva će se dizati i padati, imena vladara i zavojevača biće zaboravljena, ali delo ove žene ostaće besmrtno na stranicama svete istorije. Sve do kraja vremena ta razbijena alabasterska sklenica kazivaće priču o neizmernoj Božjoj ljubavi za pali ljudski rod.
Marijino delo bilo je u izrazitoj suprotnosti s delom koje je Juda nameravao učiniti. Kakav oštar ukor bi Hristos mogao dati njemu koji je posijao seme kritike i zlih misli u umove učenika! Kako
opravdano bi tužilac mogao da bude optužen! On koji čita pobude svakog srca i razume svako delo mogao je otvoriti pred prisutnima na gozbi mračna poglavlja iz Judinog iskustva. Prazno pretvaranje na kome je izdajnik zasnovao svoje reči moglo je da bude otkriveno, jer umesto da je saosećao sa siromašnima, pljačkao je novac koji je bio namenjen za njihovu potporu. Opravdani gnev mogao bi se podići protiv njega zbog ugnjetavanja udovica, siročadi i nadničara. Međutim, da je Hristos razotkrio Judu, to bi se moglo navoditi kao razlog za izdaju. Mada je bio optužen kao lopov, Juda bi stekao naklonost, čak i među učenicima. Spasitelj ga nije ukorio i na taj način je izbegao da mu pruži izgovor za izdaju.
Međutim, pogled koji je Isus uputio Judi, uverio ga je da je Spasitelj prozreo njegovo licemerstvo i pročitao njegov nizak i podli karakter. Pohvaljujući Marijinom delo, koje je tako oštro osuđeno, Hristos je ukorio Judu. Pre ovoga, Spasitelj ga nije nikada neposredno ukorio. Sad je ukor uznemirio njegovo srce. Odlučio je da se osveti. S večere je otišao pravo u prvosvešteničku palatu, u kojoj je zatekao Savet na zasedanju i ponudio da im u njihove ruke izda Isusa.
Sveštenici su se vrlo obradovali. Ovim izraelskim vođama pružena je prednost da prihvate Hrista kao svog Spasitelja bez ikakvog novca ili cene. Ali oni nisu hteli primiti taj dragoceni dar koji im je ponuđen u najnežnijem duhu ljubavi koja privlači k sebi. Nisu hteli prihvatiti to spasenje koje više vredi od zlata i kupili su svog Gospoda za trideset srebrnika.
Juda je popuštao pohlepi sve dok ona nije ugušila svaku dobru crtu njegovog karaktera. Zavideo je na daru donesenom Isusu. Njegovo srce gorelo je od zavisti što je Spasitelj primio dar dostojan zemaljskih vladara. Za iznos koji je bio znatno manji od cene sklenice za miris izdao je svog Gospoda.
Učenici nisu bili kao Juda. Voleli su Spasitelja. Ali nisu pravilno procenili Njegov uzvišeni karakter. Da su shvatili što je učinio za njih, osećali bi da ništa što Mu je poklonjeno nije uzalud potrošeno. Mudraci sa Istoka, koji su tako malo znali o Isusu, pokazivali su potpunije uvažavanje časti koja Mu pripada. Doneli su dragocene poklone Spasitelju i sa strahopoštovanjem Mu se poklonili iako je bio novorođenče u jaslama.
Hristos ceni dela ljubaznosti proizašla iz srca. Kad Mu je ko učinio neko delo ljubavi, On je u svojoj nebeskoj plemenitosti blagoslovio onoga koji je to učinio. Nije odbacivao ni najjednostavniji cvet ubran dečjom rukom, koji Mu je ponuđen u ljubavi. On je prihvatao darove od dece i blagosiljao darivaoce, upisujući njihova imena u Knjigu života. Marijino pomazanje koje je učinila nad Isusom spominje se u Svetom pismu da bi se načinila razlika između nje i drugih Marija. dela ljubavi i dubokog poštovanja prema Isusu dokaz su vere u Njega kao Božjeg Sina. Sveti Duh spominje dokaze vernosti žene prema Hristu: »Ako je svetima noge prala, ako je nevoljnima pomagala, ako je išla za svakim dobrim delom.« (1. Timotiju 5,10) (nastavlja se)
