Delo izgradnje Hristovog carstva napredovaće, iako njegov napredak izgleda spor, a nemogućnosti kao da svedoče protiv napretka. Delo je Božje, pa će On osigurati sredstva i poslaće prave pomoćnike, revne učenike, čije će ruke takođe da budu pune hrane za mnoštvo koje umire od gladi. Bog nije ravnodušan prema onima koji u ljubavi rade pružajući reč života dušama koje umiru, koje opet, sa svoje strane, sežu za hranom za druge gladne duše.
U svom radu za Boga vreba opasnost da se previše oslanjamo na ono što svojim darovima i sposobnostima može učiniti čovek. Na taj način gubimo iz vida Najvećeg Poslanika. Vrlo često onaj koji radi za Hrista ne uspeva da shvati svoju ličnu odgovornost. On se nalazi u opasnosti da svoj teret prebaci na organizacije, umesto da se osloni na Njega koji je izvor svake sile. Velika je greška uzdati se u ljudsku mudrost ili brojeve u Božjem delu. Uspešan rad za Hrista ne zavisi toliko od brojeva ili darovitosti koliko od čistote namere, od iskrene jednostavnosti i ozbiljne vere koja se oslanja na Boga. lične odgovornosti moraju se nositi, lične dužnosti prihvatiti, lični napori moraju se ulagati za one koji ne poznaju Hrista. Umesto da prebacite svoje odgovornosti na nekoga koga smatrate znatno darovitijim od sebe, radite prema svojim sposobnostima.
Kad do vašeg srca dopre pitanje: »Gde ćemo kupiti hleba da ovi jedu?« neka vaš odgovor ne bude odgovor neverstva. Kad su učenici čuli Spasiteljevo uputstvo: »Podajte im vi neka jedu«, u njihovim mislima iskrsnule su sve teškoće. Oni su postavili pitanje: Da li treba da idemo u selo kupiti hranu? Tako i sada, kad narodu nedostaje hleb života, Gospodnja deca postavljaju pitanje: Trebamo li poslati po nekoga da dođe izdaleka i da ga nahrani? Ali što kaže Hristos? »Posadite ljude«, i On ih je tu nahranio. Tako kad ste i vi okruženi dušama koje su u nevolji, znajte da je Hristos tu. Održavajte prisnu vezu s Njim. Donesite svoje ječmene hlebove Isusu.
Sredstva koja imamo možda nam neće izgledati dostatna za rad; ali ako krenemo napred u veri, verujući u Božju silu koja jest dostatna, pred nama će se otvoriti obilni izvori. Ako je delo od Boga, On će sam osigurati sredstva za njegovo izvršenje. On će nagraditi iskreno, jednostavno pouzdanje u Njega. I ono što je neznatno, ali se mudro i štedljivo koristi u službi nebeskog Gospoda, povećaće se u toku samog čina davanja. U Hristovoj ruci mala količina hrane ostala je nepotrošenom sve dok se gladno mnoštvo nije nasitilo. Ako idemo Izvoru svake sile, da primimo ispruženim rukama vere, bićemo podržani u svom radu čak i pod najnepovoljnijim okolnostima, osposobljeni da drugima damo hleb života.
Gospod kaže: »Dajite, i daće vam se.« »Koji s tvrđom seje, s tvrđom će i požnjeti; a koji blagoslov seje, blagoslov će i požnjeti… A Bog je kadar učiniti da je među vama izobilna svaka blagodat, da u svemu svagda svako dovoljstvo izobilujete za svako dobro delo; kao što je pisano:
»Prosu, dade siromasima; Pravda njegova ostaje uvek.«
»A koji daje seme sijaču, daće i hleb za jelo: i umnožiće seme vaše, i daće da uzrastu žita pravde vaše; da se u svemu obogatite za svaku prostotu koja kroz nas čini hvalu Bogu.« (Luka 6,38;2. Korinćanima 9,6–11)
