Hristos nikada nije učinio čudo ako ono nije trebalo zadovoljiti neku stvarnu potrebu, a karakter svakog čuda vodio je ljude ka drvetu života, čije lišće služi za isceljenje narodima. Jednostavna hrana koju su učenici dodavali svojim rukama sadržavala je celu riznicu pouka. podarena hrana bila je skromna; riba i ječmeni hleb bili su svakodnevna hrana ribara iz okoline Galilejskog mora. Hristos je mogao izneti pred narod bogat obed, ali hrana pripremljena samo da zadovolji apetit ne bi pružila nikakvu pouku za dobro ovih ljudi. Hristos im je ovom poukom pokazao da su prirodni Božji darovi čoveku bili izobličeni. Nikada ljudi nisu toliko uživali u raskošnim gozbama pripremljenim da zadovolje izopačeni ukus, koliko su ovi ljudi uživali u odmoru i jednostavnoj hrani koju je Isus priredio tako daleko od ljudskih naselja.
Da su ljudi danas skromni u svojim navikama i da žive u skladu sa zakonima prirode, kao što su to činili Adam i Eva u početku, bilo bi izobilja hrane za potrebe ljudske porodice. Tada bi bilo manje nestvarnih potreba i više prilika da se radi na Božji način. Međutim, sebičnost i popuštanje neprirodnom ukusu doneli su greh i bedu na svet, obilje na jednoj strani i oskudicu na drugoj.
Isus nije želeo privući ljude k sebi podilazeći njihovoj želji za raskoši. Za to mnoštvo, umorno i gladno nakon dugog i uzbudljivog dana, jednostavna hrana bila je potvrda ne samo njegove sile već i Njegovog nežnog stvaranja za njih u svakidašnjim životnim potrebama. Svojim sledbenicima Spasitelj nije obećao raskoš ovoga sveta; njihova hrana može da bude jednostavna, pa čak i oskudna; njihova sudbina obeležena siromaštvom, ali Njegova reč je zalog da će se njihovim potrebama odgovoriti, jer je obećao ono što je bolje od svetovnog dobra – trajnu utehu svojim ličnim prisustvom.
Time što je nahranio pet hiljada ljudi Isus je podignuo veo sa sveta prirode i otkrio silu koja stalno deluje za naše dobro. Bog svakodnevno čini čuda stvarajući zemaljske žrtve. Prirodnom pokretačkom snagom vrši se isto delo koje se pokazalo davanjem hrane mnoštvu. Ljudi pripremaju tlo i seju seme, ali život od Boga je taj koji čini da seme proklija. Božja kiša, vazduh i sunčeva svetlost čine da zemlja »najpre donese travu, po tom klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu«. (Marko 4,28) Bog je taj koji svakog dana hrani milione sa zemaljskih žetvenih polja. Ljudi su pozvani da sarađuju sa Bogom u staranju za žito i u pripremanju hleba i zbog toga gube iz vida božansku pokretačku silu. Oni ne daju Bogu slavu koja pripada Njegovom svetom imenu. Delovanje Njegove sile pripisuje se prirodnim uzrocima ili ljudskom oruđu. Slavi se čovek umesto Bog, i Njegovi milostivi darovi kvare se za sebičnu upotrebu i postaju prokletstvo umesto blagoslova. Bog teži da sve to promeni. On želi da oživi naša otupela čula da razlikuju Njegovu milostivu dobrotu i proslavljaju Ga zbog delovanja njegove sile. On želi da Ga prepoznamo u njegovim darovima, da bi nam oni prema Njegovoj nameri, zaista bili na blagoslov. Hristova čuda učinjena su da bi se ostvario taj cilj.
Kad je mnoštvo bilo nahranjeno, preostalo je još dosta hrane. Međutim, On koji pod svojom vlašću ima sve izvore beskrajne sile, rekao je: »Skupite komade što pretekoše da ništa ne propadne.« Te reči znače puno više od stavljanja hleba u košare. Pouka je dvostruka. Ništa se ne sme rasipati. Ne smemo dopustiti da nam izmakne ijedna prednost. Mi ne treba da ne zanemarimo ništa što služi za dobrobit ljudskog bića. Neka se sve sakupi što će smanjiti oskudicu gladnih ljudi na Zemlji. U duhovnom smislu treba pokazati istu brižljivost. Dok su se košare punile ostacima hrane, ljudi su mislili na svoje prijatelje kod kuće. Želeli su da i oni uzmu udela u hlebu koji je Hristos blagoslovio. Sadržaj košara podeljen je među željnim mnoštvom i odnesen u sve okolne krajeve. Tako su učesnici na gozbi trebali drugima preneti hleb koji silazi s Neba, da utole glad duše. Trebali su ponoviti ono što su naučili o divnim Božjim delima. Ništa nije smelo propasti. Nijedna reč koja se odnosila na njihovo večno spasenje nije smela uzaludno pasti na zemlju. (nastavlja se)
