Ova glava zasnovana je na Jovanu 13,31–38; 14. do 17. poglavlja
Gledajući svoje učenike s božanskom ljubavi i najnežnijim saučešćem, Hristos je rekao: »Sad se proslavi sin čovečiji, i Bog se proslavi u njemu.« Juda je napustio gornju sobu, pa je Hristos ostao sam s jedanaestoricom. Pre no što je počeo govoriti o svom bliskom rastanku s njima, govorio je o velikom cilju svoje misije. Taj cilj stalno je imao pred sobom. Radovao se što će proslaviti Očevo ime svim svojim poniženjem i stradanjima. Na ovo je On najpre upravio misli svojih učenika.
Zatim prisno im se obraćajući izrazom »Dečice!«, nastavio je, »još malo sam s vama; tražićete me, i kao što rekoh Židovima: kuda ja idem vi ne možete doći, i vama govorim sad.«
Učenici se nisu mogli radovati kad su ovo čuli. Obuzeo ih je strah. Primicali su se oko Spasitelja. Njihov vođa i Gospod, njihov voljeni Učitelj i Prijatelj, bio im je draži od samog života. U svim svojim teškoćama, tugama i razočaranjima očekivali su pomoć i utehu od Njega. Sad je trebao da ih ostavi same u njihovoj usamljenosti i zavisnosti. Mračne su bile slutnje koje su ispunjavale njihovo srce.
Ali Spasitelj im je uputio reči pune nade. Znao je da će ih neprijatelj napadati, a Sotonino umeće najuspešnije je kod onih koji su pritisnuti teškoćama. Zato ih je odvratio od onoga »što se vidi« na »ono što se ne vidi«. (2. Korinćanima 4,18) Skrenuo je njihove misli sa zemaljskog izgnanstva na nebeski dom.
»Da se ne plaši srce vaše«, rekao je, »verujte Boga, i mene verujte. Mnogi su stanovi u kući oca mojega. A da nije tako, kazao bih vam: idem da vam pripravim mesto. I kad otidem i pripravim vam mesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da i vi budete gde sam ja. I kuda ja idem znate, i put znate.« Zbog vas sam došao na ovaj svet. Ja radim za vas. Kad otidem, ja ću još uvek istrajno raditi za vas. Došao sam na ovaj svet da vam otkrijem sebe, da biste mogli verovati. Idem Ocu da bih s Njim sarađivao za vas. Cilj Hristovog odlaska bio je suprotan onome čega su se učenici bojali. On nije značio konačni rastanak. Otišao je da im pripremi mesto, da bi mogao ponovo doći i uzeti ih k sebi. Dok im bude pripremao stanove, oni treba da izgrade karakter prema božanskom uzoru.
Učenici su još uvek bili zbunjeni. Toma, uvek mučen sumnjama, rekao je: »Gospode! ne znamo kuda ideš; i kako možemo put znati? Isus mu reče: ja sam put i istina i život; niko ne će doći k ocu do kroza me. Kad biste mene znali onda biste znali i oca mojega; i odsele poznajete ga, i videste ga.«
Nema mnogo puteva koji vode u Nebo. Ne može svako odabrati svoj put. Hristos kaže: »Ja sam put… niko ne će doći k ocu do kroza me.« Od prve evanđeoske propovedi, kad je u Edemu objavljeno da će ženino seme stati na glavu zmiji, Hristos je bio uzdignut kao put, istina i život. On je bio put kad je Adam živeo, kad je Avelj prineo Bogu krv zaklanog jagnjeta koja je predstavljala krv Otkupitelja. Hristos je bio put spasenja patrijarsima i prorocima. On je jedini put kojim možemo doći Bogu.
»Kad biste mene znali«, rekao je Hristos, »onda biste znali i oca mojega: i odsele poznajete ga, i videste ga.« Ali učenici još nisu razumeli. »Gospode! pokaži nam oca«, uzviknuo je Filip, »i biće nam dosta.«
Začuđen njegovim slabim razumevanjem, Hristos je s bolnom iznenađenošću upitao: »Toliko sam vreme s vama i nisi me poznao, Filipe?« Zar je moguće da ne vidiš Oca u delima koja čini preko mene? Zar ne veruješ da sam došao da svedočim za Oca? »Pa kako ti govoriš: pokaži nam oca?« »Koji vide mene, vide oca.« Hristos nije prestao da bude Bogom kad je postao čovekom. Iako se ponizio uzevši ljudsku prirodu, božanstvo Mu je još uvek pripadalo. Samo Hristos može ljudskom rodu predstaviti Oca, a učenici su imali tu prednost da ovo predstavljanje posmatraju više od tri godine. (nastavlja se)
