Nijedan drugi život nije bio toliko ispunjen radom i odgovornošću kao što je bio Isusov život; pa ipak koliko često su Ga zatjecali na molitvi! Koliko je postojana bila Njegova zajednica sa Bogom! U istoriji Njegovog zemaljskog života stalno se ponavljaju beleške kao što su ove: »A u jutru vrlo rano ustavši iziđe, i otide na samo, i onde se moljaše Bogu.« »Mnoštvo naroda sticaše se da ga slušaju i da ih isceljuje od njihovih bolesti. A on odlažaše u pustinju i moljaše se Bogu.« »Tih pak dana iziđe na goru da se pomoli Bogu; i provede svu noć na molitvi Božijoj« (Marko 1,35; Luka 5,15.16;6,12)
U životu koji je u celosti bio posvećen dobru drugih, Spasitelj je smatrao nužnim da se povuče od prometa na putevima i mnoštva koje Ga je iz dana u dan pratilo. On je morao da se okrene od života neprekidnog rada i dodira s ljudskim potrebama, da potraži mir i neraskidivu zajednicu sa svojim Ocem. Kao jedan od nas, kao učesnik u našim potrebama i slabostima, bio je potpuno zavisan od Boga i na tajnom mestu molitve tražio je božansku silu da bi mogao poći osnažen za dužnosti i probe. U grešnom svetu Isus je izdržao borbe i duševne patnje. U zajednici sa Bogom mogao je skinuti teret boli koji Ga je pritiskao. Tu je nalazio utehu i radost.
U Hristu je vapaj ljudskog roda dopro do Oca beskonačne milosti. Kao čovek upućivao je molitve Božjem prestolu, dok se Njegova ljudska priroda nije ispunila strujom nebeske sile koja treba da spaja ljudsko i božansko. Stalnom vezom primao je život od Boga, kako bi mogao pružiti život svetu. Njegovo iskustvo mora postati i naše iskustvo.
»Dođite vi sami nasamo« – poziva nas On. Ako poslušamo Njegovu reč, postaćemo jači i korisniji. Apostoli su tražili Isusa i ispričali Mu sve; a On ih je hrabrio i poučavao. Kad bismo danas uzeli vremena da idemo Isus i kažemo Mu sve svoje potrebe, ne bismo bili razočarani; On bi se našao, s naše desne strane da nam pomogne. Nama je potrebno više jednostavnosti, više poverenja i pouzdanja u našeg Spasitelja. On, čije je ime »Bog silnim otac večni, knez mirni«; On za koga stoji napisano da Mu »je vlast na ramenu« Divni je Savetnik. Pozvani smo da tražimo mudrost od Njega. On »daje svakome bez razlike i ne kori nikoga«. (Isaija 9,6; Jakov 1,5)
Svi oni koje Bog odgaja moraju otkriti život koji nije u skladu sa svetom, njegovim običajima i postupcima; i svako treba imati lično iskustvo u sticanju znanja o Božjoj volji. Mi moramo lično da Ga čujemo kako govori srcu. Kad utihne svaki drugi glas i kad u miru čekamo pred Njim, tišina duše čini Božji glas razgovetnijim. On nam nalaže: »Utolite i poznajte da sam ja Bog.« Psalam 46,10) Samo se tu može naći pravi pokoj. To je najuspešnija priprema za sve one koji rade za Boga. Usred užurbanog mnoštva i napora snažnog životnog delovanja, duša koja se tako osvežila, biće okružena atmosferom svetlosti i mira. Život će odisati mirisom i otkrivaće božansku silu koja će dopreti do ljudskih srca.
