Ova glava zasnovana je na Mateju 21,1-11; Marku 11,1-10; Luki 19,29-44; Jovanu 12,12-19.
»Raduj se mnogo, kćeri Sionska, podvikuj, kćeri Jerusalimska; evo, car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava, krotak i jaše na magarcu, i na magaretu, mladetu magaričinu.« (Zaharija 9,9)
Pet stotina godina pre Hristovog rođenja, prorok Zaharija je tako predskazao dolazak Cara u Izrael. Ovo proročanstvo se sad treba ispuniti. On koji je tako dugo odbijao carske počasti, sad dolazi u Jerusalim kao obećani naslednik Davidovog prestola.
Prvog dana sedmice Hristos je pobedonosno ušao u Jerusalim. Mnoštvo koje se sjatilo da ga vidi u Vitaniji, sad Ga je pratilo željno da vidi kako će da bude primljen. Mnogo naroda uputilo se u grad da svetkuje Pashu, pa su se i oni pridružili mnoštvu koje je pratilo Isusa. Izgledalo je kao da se cela priroda raduje. Drveće je bilo zaodenuto u zelenilo, a njihov cvet prožimao je vazduh nežnim mirisom. Novi život i radost oživljavali su ljude. Nada u novo carstvo opet se budila.
U nameri da jašući uđe u Jerusalim, Isus je poslao dvojicu svojih učenika da Mu dovedu jednu magaricu i njeno magare. Prilikom svog rođenja Spasitelj je zavisio od gostoljubivosti stranaca. Jasle u kojima je ležao bile su pozajmljeno mesto za odmor. Sad, iako je na hiljade stoke po brežuljcima Njegovo vlasništvo, zavisio je od ljubaznosti stranca za jednu životinju na kojoj će ući kao Car u Jerusalim. Međutim, u iscrpnim uputstvima koja je dao svojim učenicima za ovaj posebni zadatak opet se otkrilo Njegovo božanstvo. Kao što je i prorekao, molba »Oni trebaju Gospodu« odmah je ispunjena. Isus je izabrao da se posluži magaretom na koje još nijedan čovek nije seo. S radosnim oduševljenjem učenici su stavili svoju odeću na životinju i posadili su svog Učitelja na nju. Dotada je Isus uvek putovao pešice i učenici su se u početku čudili što je ovog puta izabrao da jaše. Međutim, nada je razvedrila njihova srca radosnom misli da će On uskoro ići u glavni grad, proglasiti se carem i uspostaviti svoju carsku vlast. Dok su izvršavali povereni zadatak, izražavali su svoja žarka nadanja Isusovim prijateljima i uzbuđenje se nadaleko proširilo, tako da je iščekivanje u narodu dostiglo vrhunac.
Hristos se za carski ulazak pridržavao jevrejskog običaja. Životinja na kojoj je jahao bila je životinja koju su jahali izraelski carevi i proročanstvo je najavilo da će Mesija tako doći u svoje carstvo. Čim su Ga postavili na magare odjeknuo je glasan pobedonosni poklič. Mnoštvo Ga je pozdravljalo kao Mesiju, kao svog Cara. Isus je sada prihvatio odavanje počasti, što nikada ranije nije dozvoljavao, i učenici su to primili kao dokaz da će se njihove radosne nade uskoro ostvariti u tome što će Ga gledati uzdignutog na prestolu. Mnoštvo je bilo uvereno da je kucnuo čas njegovog oslobođenja. U mašti su gledali rimske armije proterane iz Jerusalima, a Izrailj još jednom kao nezavisan narod, Svi su bili srećni i uzbuđeni, ljudi su se međusobno utrkivali u ukazivanju poštovanja. Nisu Mu mogli odati počast spoljašnjom raskoši i sjajem, već su Mu prineli na dar zahvalnost srećnih srca. Nisu Ga mogli darivati skupocenim darovima, već su po Njegovom putu pirili svoje gornje haljine kao sag, zasipajući put olistalim maslinovim i palminim granama. Nisu mogli povesti pobedonosnu povorku nikakvim carskim zastavama, već su sekli široke palmine grane, simbol pobede same prirode, i njima mahali visoko, glasno kličući i pevajući slavopoje.
Kako su odmicali, broj pratilaca stalno se povećavao onima koji su čuli o Isusovom dolasku i žurili da se pridruže povorci. Posmatrači su se stalno mešali s mnoštvom pitajući: Ko je taj? Što znači ovo slavlje? Svi su oni čuli o Isusu i očekivali da pođe u Jerusalim; ali znali su da je On dosad sprečavao sve napore da Ga postave na presto, pa su bili vrlo iznenađeni kad su doznali da je to On. Pitali su se što je izazvalo ovu promenu kod Onoga koji je objavio da Njegovo carstvo nije od ovoga sveta. (nastavlja se)
