Još uvek je tačno da su deca najprijemčivija za pouke iz Evanđelja; njihova srca otvorena su božanskom uticaju, snažna da zadrže primljene pouke. Mala deca mogu da budu hrišćani, snažna da zadrže primljene pouke. Mala deca mogu da budu hrišćani da iskustvom koje je u skladu sa njihovim godinama. Potrebno je da se odgajaju u duhovnosti i roditelji treba da im pruže svaku prednost da bi mogli oblikovati karakter po uzoru na Hristov karakter.
Očevi i majke svoju decu treba da smatraju mlađim članovima Gospodnje porodice koje su im poverena da ih odgajaju za Nebo. Pouke koje sami učimo od Hrista treba da prenesemo svojoj deci onako kako ih mladi umovi mogu prihvatiti, otkrivajući im, malo-pomalo lepotu nebeskih načela. Na taj način, hrišćanski dom postaje školom u kojoj roditelji služe kao pomoćni učitelji, dok je sam Hristos glavni učitelj.
U radu za obraćenje naše dece ne bismo smeli očekivati snažne osećaje kao osnovni dokaz svedočenja o grehu. Nije nužno znati ni tačno vreme njihovog obraćenja. Trebamo ih poučiti da svoje grehe donesu Isusu i potraže od Njega oproštenje, verujući da On prašta i da ih prihvata kao što je prihvatao decu kad je lično bio na Zemlji.
Kad majka uči svoju decu da je slušaju zato što je vole, ona im daje i prve pouke iz hrišćanskog života. Majčina ljubav predstavlja za dete Hristovu ljubav, i mališani koji imaju poverenja u majku i slušaju je, uče da imaju poverenja i budu poslušni Spasitelju.
Isus je bio uzor deci i primer očevima. On je govorio kao čovek koji ima vlast i Njegove reči imale su silu; pa ipak u svim svojim postupcima prema grubim i neobuzdanim ljudima nije upotrebio nijedan neljubazan ili neuljudan dokaz. Hristova milost u srcu usadiće nebesko dostojanstvo i osećaj za ono što odgovara trenutku. On će ublažiti sve što je grubo i pokoriti sve što je oporo i neljubazno. To će povesti i očeve i majke da sa svojom decom postupaju kao s razumnim bićima, onako kako bi želeli da se s njima postupa.
Roditelji, u odgajanju svoje dece, proučavajte pouke koje je Bog dao u prirodi. Kad biste gajili neki karanfil, ili ružu, ili ljiljan kako biste to činili? Pitajte vrtlara kako postiže da svaka grana i svaki list tako divno buja i razvija se u savršenom skladu i lepoti. On će vam reći da to nije postigao grubim dodirom niti silovitim naporima, jer bi to samo polomilo nežne izdanke. To su bile male pažnje koje su se često ponavljale. On je zalivao tlo, a biljke koje su se razvijale štitio je od snažnih vetrova i žarkog sunca, a Bog je učinio da bujaju i cvetaju u lepoti. U postupanju sa svojom decom sledite metodu vrtlara. Nežnim dodirom, pokazivanjem ljubazne pomoći trudite se da njihove karaktere oblikujete po ugledu na Hristov karakter. (nastavlja se)
