Ova glava zasnovana je na Mateju 19,13–15; Marku 10,13–16; Luki 18,15–17.
Isus je uvek voleo decu. Prihvata je njihove izraze naklonosti i njihovu iskrenu, neusiljenu ljubav. Zahvalno veličanje s njihovih čistih usana bilo je muzika za Njegove uši i osveženje za Njegov duh, kad je bio izmučen dodirom s lukavima i licemernim ljudima. Kud god je Spasitelj išao, dobroćudnost Njegovog lica i Njegovo nežno, ljubazno držanje zadobijalo je ljubav i poverenje dece.
Među Jevrejima bilo je uobičajeno da majke donose svoju decu rabinu da ih blagoslovi stavljajući ruku na njih, ali Spasiteljevi učenici smatrali su da je Njegov rad suviše važan da bi se prekidao na taj način. Kad su majke sa svojim mališanima dolazile k Njemu, učenici su ih s negodovanjem posmatrali. Smatrali su tu decu suviše malom da bi mogla imati neke koristi od posete Isus i zaključili da će On da bude nezadovoljan zbog njihovog prisustva. Međutim, učenici su bili ti s kojima On nije bio zadovoljan. Spasitelj je razumeo brigu i teret majki koje su težile da vaspitaju svoju decu u skladu s Božjom reči. On je čuo njihove molitve. On ih je sam privukao k sebi.
Jedna majka sa svojim detetom napustila je svoj dom da nađe Isusa. Usput je o svojoj nameri pričala svojoj susedi, te je i ona zaželela da joj Isus blagoslovi decu. Tako se sakupila grupa majki sa svojim mališanima. Neka od ove dece izašla su iz onog doba ranog detinjstva i stupila u doba mladosti. Dok su majke izražavale svoju želju, Isus je blagonaklono slušao njihov stidljiv zahtev praćen suzama. Međutim, sačekao je da vidi kako će učenici postupiti prema njima. Kad je video da vraćaju majke, misleći da mu čine uslugu, otkrio im je njihovu grešku, rekavši: »Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takovih carstvo Božije.« Uzeo je decu u naručje, položio ruke na njih i dao im je blagoslov po koji su došli.
Majke su se utešile. Vratile su se svojim domovima osnažene i blagoslovljene Hristovim rečima. Bile su ohrabrene da s novom radošću ponesu svoj teret i s puno nade rade za svoju decu. Današnje majke treba da prihvate Njegove reči sa istom verom. Hristos je i danas isto tako naš lični Spasitelj kao što je bio dok je kao čovek živeo među ljudima. On je isto tako pomoćnik majkama danas kao što je bio dok je u svoje naručje uzimao mališane u Judeji. Deca naših porodica isto su tako otkupljena Njegovom krvi kao što su to bila deca iz onih vremena.
Isus poznaje teret koji leži na srcu svake majke. On čija se majka borila s neimaštinom i oskudicom, saoseća sa svakom majkom u njenom mukotrpnom radu. On koji je krenuo na dugi put bi oslobodio brižno srce žene Hananejke, učiniće isto toliko i za današnje majke. Njega koji je vratio jedinca udovici iz Naina, i koji se u svojim samrtnim mukama na krstu setio svoje majke, i danas dira materinska žalost. U svakoj žalosti, u svakoj potrebi, On će pružiti utehu i pomoć.
Neka majke dođu Isusu sa svojim teškoćama. One će naći milost koja će da bude dovoljna da im pomogne u podizanju njihove dece. Vrata su otvorena svakoj majci koja želi položiti svoj teret kraj Spasiteljevih nogu. On koji kaže: »Pustite decu neka dolaze k meni; i ne branite im«, još uvek poziva majke da dovedu svoje mališane da ih blagoslovi. Čak i novorođenče u naručju svoje majke može prebivati u zaklonu Višnjega verom majke koja se moli. Jovan Krstitelj je bio ispunjen Svetim Duhom od svoga rođenja. Ako želimo živeti u zajednici s Bogom, mi takođe možemo očekivati da naše mališane, već od njihovih najranijih dana, oblikuje božanski Duh.
U deci koja su došla u dodir s Njim Isus je video ljude i žene koji će postati naslednici Njegove milosti i podanici Njegovog carstva, a neki od njih mučeći se za Njega. On je znao da će Ga ova
deca slušati i prihvatiti kao svog Otkupitelja mnogo spremnije nego odrasli ljudi, od kojih su mnogi imali svetovnu mudrost i tvrdo srce. U svome poučavanju On se spustio na razinu njihovog razumevanja. On, Veličanstvo Neba nije s prezirom odgovarao na njihova pitanja i pojednostavio je svoje važne pouke da bi odgovarale njihovom dečjem razumevanju. On je u njihove umove posijao seme istine, koje će u godinama koje dolaze izniknuti i doneti rod za večni život. (nastavlja se)
