Isus je rekao: »Ja ne primam slave od ljudi.« On nije želeo uticaj Sinedriona, ni njegovo odobrenje. Od njihovog priznanja nije mogao primiti nikakvu počast. Bio je odenut čašću i vlašću s Neba. Da je želeo, anđeli bi došli da Mu odaju poštu; Otac bi opet posvedočio Njegovo božanstvo. Međutim, zbog njih samih, zbog naroda čije su vođe bili, želeo je da jevrejski poglavari prepoznaju Njegov karakter i prime blagoslove koje im je doneo.
»Ja dođoh u ime oca svojega i ne primate me: ako drugi dođe u ime svoje, njega ćete primiti.« Isus je došao po Božjoj punomoći, noseći Njegov lik, ispunjavajući Njegovu Reč i tražeći Njegovu slavu, ipak, vođe u Izrailju nisu Ga prihvatile; međutim, kad bi drugi došli, ipak, vođe u Izrailju nisu ga prihvatile; međutim, kad bi drugi došli, prisvajajući Hristov karakter, a radeći po svojoj volji i tražeći vlastitu slavu, oni bi ih primili. A zašto? Zato što onaj koji traži vlastitu slavu privlači želju za samouzvišenjem kod drugih. Takvim pozivima Jevreji su se mogli odazvati. Oni bi prihvatili lažnog učitelja zato što bi laskao njihovoj gordosti odobravajući njihova mišljenja i predanja koja su gajili. međutim, Hristovo učenje nije se podudaralo s njihovim predodžbama. Ono je bilo duhovno i zahtevalo je žrtvovanje sebe, i zato Ga nisu primili. Oni nisu poznavali Boga i Njegov glas kroz Hrista bio je glas stranca.
Ne ponavlja li se to isto i u naše vreme? Zar nema mnogih, čak verskih vođa, čija su srca toliko otvrdnula na glas Svetoga Duha da više ne mogu prepoznati Božji glas? Zar oni ne odbacuju Božju reč da bi mogli održati vlastita predanja?
»Jer da ste verovali Mojsiju«, rekao je Isus, »tako biste verovali i meni; jer on pisa za mene. A kad njegovim pismima ne verujete kako ćete verovati mojim rečima?« Isus je bio taj koji je govorio preko njihovog velikog vođe, oni bi ga prepoznali u Hristovom učenju. Da su verovali Mojsiju, verovali bi Njemu o kome je Mojsije pisao.
Isus je znao da su sveštenici i rabini bili rešeni da Mu oduzmu život; pa ipak On im je jasno protumačio svoju zajednicu s ocem i svoj odnos prema svetu. Videli su da njihovo suprotstavljanje nije imalo nikakvog opravdanja, a ipak nisu ugušili svoju ubilačku mržnju. Obuzeo ih je strah dok su bili svedoci uverljive sile koja je pratila Njegov rad, ali oni su se oglušili na Njegove pozive, sami sebe zatvorivši u tamu.
Oni su bili potpuno neuspešni u potkopavanju Isusovog autoriteta i odvraćanju poštovanja i pažnje ljudi od kojih su mnogi bili uvereni Njegovim rečima. I sami poglavari osećali su duboku osudu dok je On osvedočavao njihovu savest o krivici; ipak to ih je još više ogorčilo protiv Njega. Odlučili su da Mu oduzmu život. Razaslali su vesnike po celoj zemlji da opominju narod protiv Isusa kao varalice. Uhode su bile razaslane da motre na Njega i izveštavaju o tome što govori i radi. Dragi Spasitelj sad je najizvesnije stajao pod senkom krsta.
