»U Jerusalimu pak kod Ovčijih vrata ima banja, koja se zove jevrejski Vitsaida, i oko nje pet pokrivenih tremova, u kojima ležaše mnoštvo bolesnika, slepih, hromih, suvih koji čekahu da se zaljulja voda.«
U određeno vreme vode u ovoj banji bi se zamutile, a postojalo je javno verovanje da je to bilo delovanje natprirodne sile pa onaj koji uđe u vodu pošto se voda zamuti, ozdraviće bio bolestan od ma kakve bolesti. Stotine bolesnika posećivale su ovo mesto, ali kad se voda zamutila, gužva je bila tako velika da je masa žureći napred gazila slabije ljude, žene i decu. Mnogi se nisu mogli ni približiti banji. Drugi koji su uspeli prići bliže umirali su na njenom rubu. Oko ovog mesta bili su podignuti zakloni koji su štitili bolesnike od jare preko dana i hladnoće preko noći. Bilo je i nekih koji su provodili noći pod ovim tremovima, puzeći do ruba bazena iz dana u dan, uzaludno se nadajući ozdravljenju.
Isus je opet nalazio u Jerusalimu. Dok je hodao sam, moglo se videti da razmišlja i da se moli. Došao je do banje. Video je nesrećne bolesnike kako čekaju ono što im je – kako su smatrali – bila jedina mogućnost za ozdravljenje. Želeo je pokazati svoju isceliteljsku silu i svakog bolesnika učinit zdravim. Ali, bio je subotnji dan. Mnoštvo je odlazilo u Hram na bogosluženje, pa je znao da bi takvo delo ozdravljenja podstaklo predrasude Jevreja i prerano zaustavilo Njegov rad.
Međutim, Spasitelj je ugledao prizor krajnje bede. Bio je tu čovek hrom i bespomoćan već trideset i osam godina. Njegova bolest u velikoj meri bila je rezultat njegovog greha i na nju se gledalo kao na Božju kaznu. Sam i bez prijatelja, osećajući se isključenim iz Božje milosti, ovaj bolesnik je proveo duge godine u patnji. U vreme kad se očekivalo da će se voda zamutiti, oni koji su se sažalili na njegovu bespomoćnost, doneli bi ga do tremova. Međutim, u presudnom trenutku nije imao nikoga da mu pomogne. Video je talasanje vode, ali nikada nije mogao doći bliže od ruba bazena. Drugi, jači, uronili bi pre njega. Nije se mogao uspešno boriti sa sebičnom gomilom koja se jagmila za prvenstvo. Njegovi istrajni napori prema jedinom cilju, njegova briga i stalno razočaranje brzo su iscrpljivali ostatak njegove snage.
Bolestan čovek ležao je na svom odru i s vremena na vreme podizao glavu da promotri bazen, kad se jedno nežno lice puno saučešća nagnulo nad njim, a reči: »Hoćeš li da budeš zdrav?« privukle njegovu pažnju. Nada je osvetlila njegovo srce. Osećao je da će na neki način dobiti pomoć. Međutim, radost ohrabrenja uskoro je iščezla. Setio se koliko je puta pokušavao stići do bazena i da sad ima malo nade da će preživeti dok se voda bude ponovo zamutila. Umorno se okrenuo i rekao: »Da, Gospode; ali nemam čoveka da me spusti u banju kad se zamuti voda; a dok ja dođem drugi siđe pre mene.«
Isus nije tražio od ovog paćenika da pokaže veru u Njega. Jednostavno je kazao: »Ustani, uzmi odar svoj i hodi.« Međutim, vera ovog čoveka uhvatila se za tu reč. Svaki živac i mišić ustreptao je novim životom, a zdravlje je pokrenulo njegove hrome udove. Bez dvojbe pokrenuo je svoju volju da posluša Hristovu naredbu i svi njegovi mišići odgovorili su njegovoj volji. Skočivši na noge, utvrdio je da je postao čovek pun snage.
Isus mu nije dao nikakvo obećanje o božanskoj pomoći. Čovek je mogao zastati, posumnjati i tako izgubiti svoju jedinu priliku za ozdravljenje. Međutim, verovao je Hristovoj reči i postupajući po njoj, dobio snagu.
Istom verom i mi možemo primiti duhovno isceljenje. Zbog greha odvojili smo se od života u Bogu. Naše duše su bolesne i oduzete. Sami nismo u stanju da živimo svetim životom više no što je nemoćan čovek bio u stanju da hoda. Postoje mnogi koji shvataju svoju bespomoćnost i čeznu za takvim duhovnim životom koji će ih dovesti u sklad s Bogom; uzalud se trude da ga postignu. U očajanju oni viču: »Ja nesrećni čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove?« (Rimljanima 7,24) Neka ovi beznadežni ljudi koji se bore pogledaju gore! Spasitelj se nadvije nad one koje je iskupio svojom krvlju, govoreći s neizrecivom nežnošću i sažaljenjem: »Hoćeš li da budeš zdrav?« On vas poziva da ustanete zdravi i spokojni. Ne čekajte da osetite kako ste ozdravili. Verujte Njegovoj reči i ona će se ispuniti! Stavite svoju volju na Hristovu stranu! Odlučite da Mu služite, i delovanjem po Njegovoj reči primićete snagu. Kakva god može da bude loša navika i velika strast koja je dugim popuštanjem vezala i dušu i telo, Hristos je može odrešiti. On čezne da to učini. On će dati život duši koja je mrtva »zbog prestupa svojih«. (Efescima 2,1) On će osloboditi roba koga drže slabosti, nesreće i lanci greha. (nastavlja se)
