Isus je proučavao svoje učenike ličnom vezom i druženjem. Sedeći među njima na padinama planina, ponekad kraj mora ili hodajući s njima putem, poučavao ih je i otkrio im tajne Božjeg carstva. On nije držao pridike kako to ljudi danas čine. Gde god su srca bila otvorena da prihvate božansku vest, On je otkrivao istine o putu spasenja. Nije naređivao svojim učenicima da čine ovo ili ono, već je rekao: »Hajde za mnom!« Na svojim putovanjima kroz sela i gradove vodio ih je sa sobom da bi mogli da vide kako poučava ljude. Povezivao je njihove interese sa svojim, i oni su se sjedinili s Njim u radu.
Hristov primer u povezivanju sa interesima čovečanstva treba da slede svi koji propovedaju Njegovu reč i svi koji su primili evanđelje Njegove milosti. Ne treba da se odreknemo održavanja društvenih veza. Ne treba da se ogradimo od drugih. Da bismo dospeli do svih društvenih slojeva, moramo ih pronaći tamo gde se nalaze. Oni će nas retko svojevoljno potražiti. Srca ljudi nisu dirnuta božanskom istinom samo s propovedaonice. Postoji jedno drugo polje rada, možda je ono skromnije, ali je i ono vrlo plodno, a nalazi se u domu običnih, kao i u raskošnim kućama velikih ljudi, za gostoprimljivim stolom i na skupovima za bezazleno društveno uživanje.
Kao Hristovi učenici ne treba da se mešamo sa svetom samo iz ljubavi prema zadovoljstvu, da bismo se u besmislicama sjedinili s njima. Takva druženja mogu doneti samo štetu. Mi ne smemo nikada odobravati greh svojim rečima ili delima, svojom šutnjom ili prisustvom. Kuda god išli, treba da nosimo Isusa u sebi, i da otkrijemo drugima dragocenost našega Spasitelja. Međutim, oni koji pokušavaju sačuvati veru krijući se unutar kamenih zidova gube dragocene prilike da čine dobro. Društvenim vezama hrišćanstvo dolazi u dodir sa svetom. Ko god je primio božansko videlo, treba da osvetljava put onima koji ne poznaju Svetlosti života.
Svi treba da postanemo Isusovi svedoci. Moć društva, posvećena Hristovom milošću, mora se korisno upotrebiti u zadobijanju ljudi za Spasitelja. Dozvolimo svetu da vidi da nismo sebično obuzeti svojim ličnim interesima, već da želimo da i drugi dele naše blagoslove i prednosti. Neka vide da nas naša vera ne čini nesaosećajnim ili strogim. Svi koji ispovedaju da su našli Hrista, neka služe kao što je i On služio – na dobrobit ljudima.
Svetu nikada ne treba da pružimo lažan utisak da su hrišćani turobni, nesrećni ljudi. Ako su naše oči usmerene na Isusa, videćemo saosećajnog Otkupitelja, i svetlost Njegove pojave obasjaće nas. Gde god vlada Njegov Duh, tu nastava mir. Tu će biti i radost, jer postoji blago, sveto poverenje u Boga.
Hristos je zadovoljan sa svojim sledbenicima kad pokazuju, iako su samo ljudska bića, da sudeluju u božanskoj prirodi. Oni nisu kipovi, nego živi ljudi i žene. Njihova srca, osvežena rosom božanske milosti, otvaraju se i šire k Suncu pravde. Svetlost koja ih obasjava, reflketuje se od njih drugima u delima koja blistaju Hristovom ljubavi.
