Hristov dar na svadbenoj svečanosti bio je znamenje. Voda je predstavljala krštenje u Njegovu smrt; vino – prolivanje Njegove krvi za grehe sveta. Vodu kojom su napunjeni sudovi donela je ljudska ruka, ali samo Hristova reč moga joj je dati životvornu silu. Tako je i sa obredima koji ukazuju na Spasiteljevu smrt. Samo Hristovom silom koja deluje kroz veru, oni uspešno hrane dušu. Hristova reč osigurala je ono što je bilo potrebno za svetkovinu. Tako je obilno osigurana i Njegova milost kojoj se brišu sva ljudska bezakonja, i kojom se obnavlja i krepi duša.
Na prvoj svečanosti kojoj je prisustvovao sa svojim učenicima, Isus im je pružio čašu koja je predstavljala Njegovo delo za njihovo spasenje. Na poslednjoj večeri On ju je ponovo pružio, zasnivajući taj sveti obred koji je trebao i dalje ukazivati na Njegovu smrt »dokle ne dođe.« (1. Korinćanima 11,26) Žalost učenika zbog rastanka sa svojim Gospodom bila je ublažena obećanjem ponovog sjedinjenja kada je rekao: »Neću od sad piti od ovoga roda vinogradskoga do onog dana kad ću piti s vama novoga u carstvu oca svojega.« (Matej 26, 29)
Vino koje je Hristos stvorio za svetkovinu, kao i ono koje je dao učenicima kao znamenje krvi svoje, bio je čisti grožđani sok. Prorok Isaija misli na ovo kad govori o novome vinu »u grozdu« i kaže »ne kvari ga, jer je blagoslov u njemu.« (Isaija 65,8)
Hristos je u Starome zavetu upozorio Izrailja: »Vino je podsmevač i silovito piće nemirnik, i ko god za njim luta neće biti mudar.« (Priče 20,1) On sam nije se pobrinuo za takvu vrstu pića. Sotona kuša ljude popuštanjem koje će zamagliti razum i otupeti duhovna opažanja, dok nas Isus uči da potčinimo nižu prirodu. Njegov celokupan život bio je primer samoodricanja. Da bi slomio moć apetita, On je za nas izdržao najteže iskušenje koje ljudska priroda može izdržati. Hristos je naredio da Jovan Krstitelj ne sme piti ni vino ni žestoka pića. On je naložio istu uzdržljivost i Manojevoj ženi. On je izrekao prokletstvo nad čovekom koji bi stavljao bocu na usne svoga bližnjega. Hristos nije protivrečio svojoj vlastitoj nauci. Neprevrelo vino koje je stvorio u svadbi bio je zdrav i osvežavajući napitak. Njegovo delovanje trebalo je uskladiti ukus sa zdravim apetitom.
Kad su gosti na svečanosti uočili kvalitetu vina, počeli su se raspitivati, što je potaklo sluge da opišu čudo. Društvo je stanovito vreme bilo toliko začuđeno da bi razmislilo o Onome koji je učinio ovo čudesno delo. Kad su Ga napokon potražili, utvrdili su da se On tako nečujno povukao da to nisu zapazili ni Njegovi učenici.
Društvo je svoju pažnju sada usmerilo na učenike. Oni su sada prvi put imali priliku da iskažu svoju veru u Isusa. Oni su ispričali što su videli i čuli na Jordanu, a to je u mnogim srcima rasplamsalo nadu da je Bog podignuo izbavitelja svome narodu. Vesti o čudu proširile su se po celom kraju i stigle do Jerusalima. Sveštenici i starešine s novim zanimanjem istraživali su proročanstva koja su ukazivala na Hristov dolazak. Pojavila se žarka želja da se više dozna o misiji ovog novog učitelja koji se na tako nenametljiv način pojavio u narodu.
Hristova služba nije bila u upadljivoj suprotnosti sa službom jevrejskih starešina. Njihovo poštovanje predanja i formalizma uništili su svaku stvarnu slobodu mišljenja i delovanja. Živeli su u stalnom strahu od obesveštenja. Da bi izbegli dodir s »nečistima« držali su se na odstojanju ne samo od neznabožaca već i od većine iz svog vlastitog naroda, ne želeći im biti od koristi niti zadobiti njihovo prijateljstvo. Baveći se stalno ovim pitanjima njihov um je zakržljao i njihov životni vidokrug se suzio. Njihov primer potkrepljivao je samoživost i netrpeljivost između svih narodnih slojeva. (nastavlja se)
