Time što je rekao Mariji da Njegov čas još nije nastupio, Isus je odgovorio na njenu neizrečenu misao – na iščekivanje koje je gajila zajedno sa svojim narodom. Ona se nadala da će se On otkriti kao Mesija i preuzeti presto u Izrailju. Međutim, vreme još nije došlo. Ne kao kralj, već kao »bolnik i vičan bolestima« Isus je prihvatio sudbinu ljudskoga roda.
Iako Marija nije imala pravo razumevanje Hristovog zadatka, imala je bezuslovno poverenje u Njega. Isus je odgovorio na tu veru. Pravo čudo učinio je da bi ukazao čast Marijinom poverenju i da bi ojačao veru svojih učenika. Učenici će se sresti s mnogobrojnim i snažnim iskušenjima koja će ih voditi k neverstvu. Njima su proročanstva, bez ikakve sumnje, jasno otkrila, da je Isus Mesija. Očekivali su da će Ga verske vođe primiti s poverenjem i većim od njihovoga. Objavljivali su narodu Hristova slavna dela i svoje poverenje u Njegov zadatak, ali bili su začuđeni i gorko razočarani neprijateljstvom prema Isusu koje su pokazivali sveštenici i rabini. Prva Hristova čuda ojačala su učenike da se suprotstave ovom protivljenju.
Nimalo zbunjena Isusovim rečima, Marija je rekla onima koji su služili oko stola: »Štogod vam reče učinite.« Na taj način učinila je ono što je mogla da bi pripremila put Hristovom radu.
Kraj ulaza u kuću stajalo je šest velikih kamenih sudova za vodu i Isus je zapovedio slugama da ih napune vodom. Oni su to učinili. Tada, budući da je vino bilo neodložno potrebno, On je rekao:
»Zahvatite sad i nosite kumu.« Umesto vode kojom su sudovi bili ispunjeni, poteklo je vino. Ni kum ni gosti nisu primetili da je ponestalo vina. Kad su okusili ovo koje su sluge upravo donele, kum je tvrdio da je ono bolje od svakog vina koje je pre pio, a znatno se razlikovalo i od onoga koje se služilo na početku svečanosti. Obrativši se mladoženji rekao je: »Svaki čovek najpre dobro vino iznosi, a kad se napiju, onda rđavije; a ti si čuvao dobro vino doslije.«
Kao što ljudi prvo iznose najbolje vino, a zatim ono koje je lošije, tako čini i svet sa svojim darovima. Ono što ono nudi može zadovoljiti oko i opčiniti čula, ali to neće ispuniti čovekove čežnje. Vino se pretvara u gorčinu, veselje u tugu. Ono što je započelo pesmom i veseljem, završava se umorom i mučninom. Međutim, Isusovi darovi uvek su sveži i novi. Svečanost koju On sprema za čoveka uvek daje zadovoljstvo i radost. Svaki novi dar povećava sposobnost primaoca da ceni i uživa Gospodnje blagoslove. On daje milost za milost. Izvor blagoslova neće presušiti. Ako ostanete u Njemu, činjenica da danas primate bogati dar osigurava primanje još bogatijeg dara sutra. Isusove reči upućene Natanailu izražavaju zakon o Božjem postupanju prema deci vere. Sa svakim novim otkrivenjem svoje ljubavi, On izjavljuje srcu koje prima: »Ako veruješ videćeš više od ovoga.« Jovan 1,50 (nastavlja se)
