Običaj onoga vremena bio je da svadbene svečanosti traju nekoliko dana. Ovom prilikom, pre no što se svečanost završila, utvrđeno je da je nestalo vina. Ovo otkriće izazvalo je veliku zbunjenost i žaljenje. Bilo je neobično da prilikom svečanosti ne bude vina, jer bi to ukazivalo na nedostatak gostoljubivosti. Kao rođaka mladenaca, Marija je pomagala u pripremama za svečanost i zato je kazala Isusu: »Nemaju vina.« Ovim rečima ona je pokušala da Mu nagovesti da bi On možda mogao zadovoljiti njihove potrebe. Međutim, Isus je odgovorio: »Što je meni do tebe, ženo? Još nije došao moj čas.«
Ovaj odgovor, iako se činio oštrim, nije izražavao hladnoću ili neljubaznost. Spasiteljev način obraćanja majci bio je u skladu sa istočnjačkim običajima. On se upućivao osobama kojima se želelo ukazati poštovanje. Svako delo Hristovog zemaljskog života bilo je u skladu s načelom koje je sam dao: »Poštuj oca svojega i mater svoju.« (2. Mojsijeva 20,12) Na krstu, u poslednjem delu nežnosti prema svojoj majci, Isus joj se obraća na isti način, preporučujući je staranju svog najvoljenijeg učenika. I na svadbenoj svečanosti i na krstu, ljubav – izražena bojom glasa, pogledom i postupanjem – bila je verni tumač Njegovih reči.
U svoje dečačko doba, prilikom posete Hramu, kad se pred Njegovim očima otkrila tajna Njegovog životnog dela, Hristos je rekao Mariji: »Zar ne znate da meni treba u onom biti što je oca mojega?« (Luka 2,49) Ove reči verno su označile Njegov celokupni život i službu. Sve je bilo podređeno ovom delu, velikom delu otkupljenja, koje je došao ostvariti svojim dolaskom na svet. Sad je ponovio pouku. Marija je bila u opasnosti da poveruje kako joj njen odnos prema Isusu daje posebno pravo nad Njim, da u izvesnoj meri upravlja Njime u Njegovom radu. Trideset godina On je njoj bio Sin pun ljubavi i poslušnosti i Njegova ljubav nije se promenila, ali sada je morao misliti na ono što je Njegovoga Oca. Kao Sina Najvišega i Spasitelja sveta, nikakve zemaljske veze nisu Ga smele odvratiti od Njegove misije, ili izvršiti uticaj na Njegovo ponašanje. On je morao da bude slobodan da bi činio Božju volju. Ovo je pouka i za nas. Božji zahtevi su iznad ljudskih veza. Nikakva zemaljska privlačna sila ne sme odvratiti naše noge sa staze kojom nas je On pozvao da hodimo.
Jedina nada otkupljenja našeg palog ljudskog roda je u Hristu; Marija je mogla naći spasenje samo u Božjem Jagnjetu. Sama nije imala nikakve zasluge. Njena povezanost s Isusom nije ju postavljala u drukčiju duhovnu vezu s Njim od bilo kojeg drugog ljudskog bića. To su pokazale Spasiteljeve reči. On je načinio jasnu razliku između svoje veze s njom kao Sina čovečjega i kao Božjega Sina. Njihova rodbinska veza nju nije postavljala u ravnopravan položaj s Njim.
Reči »Moj čas još nije došao« ukazuju da je svako delo u Hristovom životu na Zemlji bilo ispunjenje plana koji je postojao od večnih vremena. Pre no što je došao na Zemlju, Isus je poznavao ovaj plan, savršen u svim pojedinostima. Međutim, dok je hodao među ljudima, bio je korak po korak vođen Očevom voljom. Kad je došao određeni čas, On nije oklevao da deluje. Sa istom pokornošću čekao je da nastupi to vreme. (nastavlja se)
