Spasitelj nastavlja isti rad kad je ženi iz Samarije ponudio vodu života. Oni koji se nazivaju Njegovim sledbenicima možda preziru i izbegavaju odbačene, ali nikakve okolnosti povezane s rođenjem ili narodnom pripadnošću, nikakvi uslovi života, ne mogu od ljudi odvratiti Njegovu ljubav. Svakoj duši, ma koliko bila grešna, Isus kaže: Ako tražiš od mene, ja ću ti dati živu vodu.
Poziv evanđelja ne sme se ograničiti i iznositi samo izabranima, koji će nam, kako smatramo, učiniti čast ako ga prihvate. Vest treba pružiti svima. Gde god su srca otvorena da prihvate istinu, Hristos je spreman da ih poučava. On im otkriva Oca i službu kakve poučne priče. Njima, kao i ženi kraj studenca, kaže: »Ja sam koji s tobom govorim.«
Kad je seo da se odmori kod Jakovljevog studenca, Isus je dolazio iz Judeje, u kojoj je Njegov rad imao malo ploda. Odbacili su Ga sveštenici i rabini, pa čak i ljudi koji su tvrdili da su Njegovi učenici nisu uspeli shvatiti Njegov božanski karakter. Bio je malaksao i umoran, a ipak nije zanemario priliku da progovori ženi koja je bila tuđinka, odvojena od Izrailja i živela u otvorenom grehu.
Spasitelj nije čekao da se okupi mnoštvo. Svoje pouke često je otpočinjao za nekolicinu okupljenu oko sebe, ali prolaznici, jedan po jedan, zastajali su da čuju dok veliki broj nije s divljenjem i strahopoštovanjem slušao Božje reči preko Učitelja poslanog s Neba. Radnik za Hrista ne treba misliti da ne može istom ozbiljnošću govoriti nekolicini slušaoca kao i većem skupu. Može biti da je tu prisutan samo jedan koji sluša vest, ali ko može reći koliko će dalekosežan da bude njen uticaj? Čak i Njegovim učenicima izgledalo je nevažno da Spasitelj svoje vreme posveti Samarjanki. Međutim, On je ozbiljnije i rečitije razgovarao s njom nego sa carevima, velikodostojnicima i prvosveštenicima. Pouke koje je dao ovog ženi ponavljaju se do najudaljenijih krajeva Zemlje.
Čim je našla Spasitelja, Samarjanka je dovela druge k Njemu. Dokazala je da je puno uspešniji misionar od Njegovih učenika. Učenici nisu videli u Samariji ništa što bi im pokazalo da je to polje koje obećava. Njihove misli bile su usmerene na veliko delo koje treba izvršiti u budućnosti. Nisu videli da se upravo oko njih nalazi žetva koju treba sabrati. Međutim, preko žene koju su prezirali, ceo grad doveden je da sluša Spasitelja. Ona je odmah odnela svetlost svojim sunarodnicima.
Ova žena predstavlja kako deluje stvarna vera u Hrista. Svaki pravi učenik rađa se u Božje carstvo kao misionar. Onaj koji pije vode postaje izvorom života. Primalac postaje davalac. Hristova milost u duši je kao vrelo u pustinji, koje izvire da osveži sve i učini one koji su blizu smrti željnim da piju vode života.
