Naš Otkupitelj žeđa za tim da Ga upoznamo, On je gladan saučešća i ljubavi od onih koje je otkupio svojom krvlju. Neizrecivom željom čezne da pođu k Njemu i imaju život. Kao što majka, očekuje osmeh prepoznavanja od svog deteta, koji kazuje o buđenju razuma, tako i Hristos očekuje izraz zahvalne ljubavi koja pokazuje da je u duši otpočeo duhovni život.
Dok je slušala Hristove reči, žena je bila ispunjena radošću. Veličanstveno otkrivenje gotovo ju je savladalo. Ostavljajući krčag, vratila se u grad da odnese vest i drugima. Isus je znao zašto je otišla. Ostavljanje krčaga nepogrešivo je govorilo o delovanju Njegovih reči. U iskrenoj želji svoje duše da dobije vode života, zaboravila je svoj rad kod studenca, zabravila je Spasiteljevu žeđ koju je želela ugasiti. Srcem koje je kiptelo od radosti, žurila je svojim putem da odnese drugima dragocenu svetlost koju je primila.
»Hodite da vidite čoveka koji mi kaza sve što sam učinila«, rekla je ljudima u gradu. »Da nije to Hristos?« Njene reči dirnule su njihova srce. Njeno lice imalo je nov izraz, a cela njena pojava pokazivala je promenu. Zanimalo ih je da vide Isusa. Iziđoše dakle iz grada i pođoše k njemu.«
Dok je još sedeo kraj studenca, Isus je gledao žitna polja koja su se širila pred Njim, čije je nežno zelenilo milovala zlatna sunčana svetlost. Pokazujući svojim učenicima ovaj prizor, poslužio se njime kao simbolom. »Ne kažete li vi da su još četiri meseca pa će žetva prispeti? Eto, velim vam: podignite oči svoje i vidite njive kako su već žute za žetvu!« Dok je govorio, posmatrao je grupe ljudi koje su pristizale na studenac. Bilo je još četiri meseca do žetve, ali ovde je žetva za žeteoce sazrela.
»I koji žnje«, rekao je On, »prima platu, i sabira rod za život večni, da se raduju zajedno i koji seje i koji žnje; jer je u tom istinita beseda da je drugi koji seje a drugi koji žnje.« Ovde je Hristos istaknuo svetu službu koju su dužni činiti Bogu oni koji prime evanđelje. Oni moraju da budu Njegova živa oruđa. On traži njihovu pojedinačnu službu. Bilo da sejemo ili žanjemo, mi radimo za Boga. Jedan baca seme, drugi skuplja rod; ali sijač i žetelac primaju platu. Oni se zajednički raduju nagradi za svoj trud.
Isus je rekao učenicima: »Ja vas poslah da žnjete gde se vi ne trudiste; drugi se trudiše, a vi u posao njihov uđoste.« Spasitelj je ovde unapred video veliku žetvu na dan Duhova. Učenici to nisu smeli smatrati kao dostignuće sopstvenih napora. Oni su ušli u rad drugih ljudi. Počevši od Adamovog pada Hristos je poverovao seme reči svojim izabranim slugama, da bi bilo posijano u ljudska srca. Jedno nevidljivo oruđe, jedna svemoćna sila, radila je tiho ali delotvorno da stvori žetvu. Rosa, kiša i sunčeva svetlost Božje milosti dane su da osvežavaju i hrane seme istine. Hristos će zaliti seme svojom krvlju. Njegovi učenici imali su tu prednost da budu Božji saradnici. Oni su bili saradnici s Hristom i svetim ljudima od starine. Izlivanjem Svetoga Duha na dan Pedesetnice, hiljade obratiće se u jednom danu. To je bio uspeh Hristovih sejanja, žetva Njegovog rada.
Rečima izgovorenim ženi kraj studenca, posijano je dobro seme, i žetva je vrlo brzo prispela. Samarjani su došli, slušali Isusa i uzverovali Ga. Okupivši se oko Njega na studencu, obasuli su Ga pitanjima i žudno primali Njegova objašnjenja o onome što im je bilo nejasno. Dok su slušali, njihova zbunjenost počela je nestajati. Bili su slični narodu u velikom mraku, koji je pošao za iznenadnim zračkom svetlosti dok nije našao dan. Ali nije im bio dovoljan ovaj kratak razgovor. Želeli su čuti više i pozvati svoje prijatelje da i oni slušaju ovog divnog Učitelja. (nastavlja se)
