Koliko je danas žednih duša blizu živoga izvora, ali koji daleko idu da traže studence života! »Da ne rečeš u srcu svojemu: ko će izaći na nebo? to jest da svede Hrista ili: ko će sići u bezdan? to jest da izvede Hrista iz mrtvih… Blizu ti je reč u ustima tvojima i u srcu tvojemu… Ako priznaješ ustima svojima da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svojemu da ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spasen.« (Rimljanima 10,6–9)
Isus nije odmah odgovorio na pitanje koje se odnosilo na Njega, već je sa svečanom ozibljnošću rekao: »Svaki koji pije od ove vode opet će ožednjeti; a koji pije vode koju ću mu ja dati neće ožednjeti do veka; nego voda što ću mu ja dati biće u njemu izvor vode koja teče u život večni.«
Onaj koji teži da ugasi svoju žeđ na izvorima ovoga sveta, piće i opet će biti žedan. Ljudi su posvuda nezadovoljni. Oni čeznu za nečim što će zadovoljiti potrebu duše. Samo Jedan može ispuniti ovu želju. Potreba ovog sveta, »Izabrani svih naroda« /Agej 2,7/ jeste Hristos. Božanska je milost koju jedino On može dati kao živa voda, ona čisti, osvežava i jača dušu.
Isus nije podrazumevao da će jedno zahvatanje vode života biti dovoljno onome koji je traži. Onaj koji je okusio Hristovu ljubav stalno će čeznuti da primi još više, jer on ne teži ni za čim drugim. Bogatstva, časti i zadovoljstva ovoga sveta ne privlače ga. Stalni vapaj njegovog srca je:
»Više od Tebe!« On koji otkriva duši njene potrebe čeka da utoli njenu glad i žeđ. Sve što čovek može dati i svako pouzdanje u njega izneveriće. Studenci će se isprazniti, jezera će se isušiti, ali naš Otkupitelj je neiscrpni izvor. Mi možemo piti i opet piti, i uvek nalaziti svežu zalihu. Onaj u kome prebiva Hristos ima u sebi izvor blagoslova – »izvor vode koji teče u život večni«. Iz ovog izvora on može crpiti snagu i milost dovoljnu za sve njegove potrebe. Dok je Isus govorio o živoj vodi, žena Ga je posmatrala sa živom pažnjom. On je izazvao njeno zanimanje i probudio želju za darom o kome je govorio. Shvatila je da voda o kojoj je govorio nije voda iz Jakovljeva studenca; jer nju je stalno pila – pila i ponovo žednjela. »Gospode«, rekla je ona, »daj mi te vode da ne žednim niti da dolazim ovamo na vodu.«
Isus je sada naglo skrenuo razgovor. Pre no što će ova duša moći primiti dar koji joj je On želeo dati, mora priznati svoje grehe i svog Spasitelja. Rekao joj je: »Idi zovni muža svojega, i dođi ovamo.« Odgovorila je: »Nemam muža.« Nadala se da će na taj način sprečiti sva ispitivanja u tom pravcu. Međutim, Spasitelj je nastavio: »Dobro si kazala: nemam muža; jer si pet muževa imala, i sad koga imaš nije ti muž; to si pravo kazala.«
Slušateljka je zadrhtala. Tajanstvena ruka okretala je stranice njene životne istorije, iznoseći na videlo ono za što je mislila da će ostati zauvek skriveno. Ko je bio Taj koji je mogao da čita tajne njenog života? Do njene svesti doprle su misli o večnosti, o budućem sudu, kad će sve što je sad sakriveno da bude otkriveno. U Ovoj svetlosti probudila se njena savest.
Nije mogla ništa poreći, ali trudila se da izbegne spomen na tako neprijatnu temu. S dubokim poštovanjem rekla je: »Gospode, vidim da si ti prorok!« Tada, nadajući se da će ućutkati osvedočenje, okrenula se spornim verskim tačkama. Ako je to prorok, sigurno će je moći poučiti o ovim temama o kojima se tako dugo raspravljalo.
Strpljivo joj je Isus dozvolio da povede razgovor u željenom pravcu. U međuvremenu čekao je priliku da ponovo približi istinu njenom srcu. »Oci naši moliše se Bogu na ovoj gori«, rekla je ona, »a vi kažate da je u Jerusalimu mesto gde se treba moliti.« Upravo pred njihovim očima nalazilo se brdo Garizim. Hram na njemu bio je porušen, ostao je samo oltar. Samarjani i Jevreji prepirali su se oko mesta bogosluženja. Neki od predaka samarjanskog naroda nekada su pripadali Izrailju; međutim, zbog njihovih greha, Gospod je dopustio da ih pobedi jedan idolopoklonički narod. U toku mnogih pokoljenja pomešali su se sa idolopoklonicima čija je vera polako kvarila njihovu veru. Oni su, istina, smatrali da ih njihovi idoli samo podsećaju na živoga Boga, Vladara svemira; ali ipak narod je bio naveden na poštovanje rezanih kipova. (nastavlja se)
