Povest se ponavlja. S otvorenom Biblijom pred sobom, izjavljujući da poštuju njena načela, mnoge verske vođe našeg vremena razaraju veru u nju kao Božju reč. Bave se sitničavim ispitivanjem reči, stavljajući svoja mišljenja iznad njenih najjasnijih učenja. U njihovim rukama Božja reč gubi silu koja obnavlja. To je razlog što neverstvo besni, a bezakonje se nezadrživo širi.
Kad je potkopao veru u Bibliju, Sotona je usmerio ljude na druge izvore svetlosti i sile. Na taj način on neprimetno prodire. Oni koji se odvraćaju od jasnih učenja Svetog pisma i uverljive sile Božjeg Svetog Duha, prizivaju upravu demona. Kriticizam i sračunato tumačenje Svetog pisma otvorili su put spiritizmu i teozofiji – tim osavremenjenim oblicima starog neznaboštva – da bi stekli uporište čak i u crkvama koje tvrde da pripadaju Gospodu Isusu Hristu.
Uporedo s propovedanjem evanđelja, rade i posrednici lažljivih duhova. Mnogi ljudi iz radoznalosti počinju saradnju s njima, ali kad vide dokaze o delovanju nadljudske sile, sve više su primamljeni dok ne budu podvlašćeni volji koja je jača od njihove. Oni se ne mogu osloboditi njene tajanstvene sile.
Obrana duše je slomljena. On nema nikakvu branu protiv greha. Kad se jednom odbace ograničenja Božje reči i Njegov Duh, niko ne zna do kojih dubina poniženja može potonuti. Tajni greh ili strast, koja je zavladala njime, može ga držati robom tako bespomoćnim kao što je bio opsednuti od zlog duha u Kapernaumu. Pa ipak, njegovo stanje nije beznadežno.
Sredstvo kojim možemo savladati zloga isto je ono kojim ga je Hristos pobedio – silom Reči. Bog ne upravlja našim umovima bez našeg pristanka; ako želimo da saznamo i činimo Njegovu volju, Njegova obećanja postaju naša: »Poznaće istinu i istina će vas izbaviti.« »Ko hoće njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga.« (Jovan 8,32;7,17) Verom u ova obećanja, svaki čovek može da bude oslobođen zamki zabluda i vlasti greha.
Svaki čovek ima slobodu da izabere sila koja će vladati njime. Niko nije tako nisko pao, niko nije tako loš da ne može naći oslobođenje u Hristu. Opsednuti od zlih duhova, umesto molitve mogao je izgovarati samo Sotonine reči, pa ipak neizrečena molba srca bila je ispunjena. Nijedan vapaj duše u nevolji, iako i ne mora da bude izražen rečima, neće ostati neuslišen. Oni koji pristanu da stupe u zavetni odnos s Bogom Neba nisu prepušteni Sotoninoj sili ili slabostima vlastite prirode. Njih Spasitelj poziva: »Neka se uhvate za silu moju da učine mir sa mnom; i učiniće mir sa mnom.« (Isaija 27,5) Duhovi tame boriće se za dušu koja je ranije bila pod njihovom vlašću, ali Božji anđeli boriće se za tu dušu sa silom koja će nadvladati. Gospod kaže: »Hoće li se junaku uzeti plen i hoće li se oteti roblje pravednome? Jer ovako govori Gospod: i roblje junaku uzeće se i plen jakome oteće se, jer ću se ja preti s onima koji se s tobom pru, i sinove tvoje ja ću izbaviti.« (Isaija 49,24.25)
Dok je skup u sinagogi još uvek bio obuzet strahopoštovanjem, Isus se povukao u Petrov dom da se malo odmori. Međutim, i tu je pala senka. Majka Petrove žene ležala je bolesna, od »groznice«. Isus je zapretio bolesti, i bolesnica je ustala i služila potrebama Učitelja i Njegovih učenika.
Vesti o Hristovom delu brzo su se proširile po celom Kapernaumu. Iz straha od rabina, narod se nije usuđivao doći i potražiti izlečenje dok nije prošla Subota, ali čim je Sunce zašlo s horizonta, svi su se pokrenuli. Iz domova, od prodavaonica, tržnica, stanovnici grada slivali su se prema skromnom prebivalištu u koje se Isus sklonio.. Bolesne su nosili na nosilima, drugi, oslanjajući se na štake ili na prijatelje, nemoćno su klecali dolazeći Spasitelju.
Dolazili su i odlazili iz časa u čas, jer niko nije znao da li će sutrašnji dan zateći Iscelitelja među njima. Nikada ranije Kapernaum nije bio svedok takvog dana. Vazduh je bio ispunjen glasovima pobede i poklicima oslobođenja. Spasitelj je bio radostan u radosti koju je pobudio. Dok je bio svedok patnje onih koji su dolazili k Njemu, Njegovo srce bilo je pokrenuto saosećanjem i u svojoj sili radovao se da im povrati zdravlje i sreću. (nastavlja se)
