U razmacima između svojih putovanja, Hristos se stalno vraćao u Kapernaum, koji je zato poznat kao »Njegov grad«. Bio je na obalama Galilejskog mora i blizu granice lepe Genisaretske ravnice.
Duboka jezerska udolina davala je ravnici koja je okruživala njegove obale ugodnu južnjačku klimu. Ovde je u Hristovo doba uspevala palma i maslina, tu su bili voćnjaci i vinogradi, zelena polja i cveće raskošnih boja, zalivani izvorima žive vode koji su izbijali iz stena. Na obalama jezera i brdima koja su ga na maloj razdaljini okruživala, smestila su se mnoga sela i gradovi. Jezero je bilo prekriveno ribarskim čamcima. Na sve strane zapažala se vreva poslovnog i aktivnog života.
Sam Kapernaum bio je vrlo prikladno središte Spasiteljevog rada. Budući da se nalazio na glavnom putu od Damaska prema Jerusalimu i Egiptu, do Sredozemnog mora, bio je velika prometna arterija. Ljudi iz mnogih zemalja prolazili su kroz grad ili se zadržavali u njemu da se odmore od svojih putovanja. Ovde se Isus mogao sresti sa svim narodima i svim društvenim slojevima, s bogatima i velikanima, kao i sa siromašnima i skromnima, a Njegove poruke mogle su da budu odnesene u druge zemlje i mnogobrojne domove. Istraživanje proročanstava na taj način bilo je podstaknuto, pažnja bi bila usmerena na Spasitelja i Njegova misija otkrivena svetu.
Iako je Sinderion delovao protiv Isusa, narod je željno očekivao razvoj Njegove misije. Celo Nebo je pokrenuto. Anđeli su pripremali put za Njegovu službu, delujući na ljudska srca i privlačeći ih Spasitelju.
Svedok Hristove sile u Kapernaumu bio je sin carevog čoveka koga je Hristos izlečio. Dvorski službenik i njegov dom radosno su svedočili o svojoj veri. Kad se saznalo da je Učitelj lično među njima, ceo grad je uzavreo. Mnoštvo se okupilo oko Njega. U Subotu narod je prepunio sinagogu tako da se mnoštvo moralo vratiti u nemogućnosti da uđe.
Svi koji su slušali Spasitelja »čuđahu se nauci njegovoj; jer njegova beseda beše silna.« »Jer ih učaše kao onaj koji vlast ima, a ne kao književnici.« (Luka 4,32; Matej 7,29) Učenje književnika i starešina bilo je hladno i kruto, kao lekcija naučena napamet. Za njih Božja reč nije imala nikakvu životnu silu. Njena učenja zamenili su sopstvenim pojmovima i predanjem. U uobičajenom redosledu službe izjavljivali su da objašnjavaju Zakon, ali nikakvo nadahnuće od Boga nije pokretalo njihova srca ili srca njihovih slušalaca.
Isus nije imao ničeg zajedničkog s raznolikim temama rasprava među Jevrejima. Njegov cilj bio je da iznosi istinu. Njegove reči bacale su silnu svetlost na učenja patrijaraha i proroka, a sveti spisi izgledali su ljudima kao novo otkrivenje. Nikada ranije Njegovi slušaoci nisu sagledavali takvu dubinu značenja Božje reči.
Isus je sretao ljude na njihovom tlu, kao Onaj koji poznaje njihove nevolje. On je učinio istinu lepom time što ju je iznosio na najneposredniji i najjednostavniji način. Njegov jezik bio je čist, dostojanstven i jasan kao reka koja teče. Njegov glas bio je kao muzika onima koji su slušali monotone glasove rabina. Međutim, iako je Njegovo učenje bilo jednostavno, govorio je kao Onaj koji vlast ima. Ovo obeležje postavilo je Njegovo učenje nasuprot učenjima svih ostalih. Rabini su govorili sa sumnjom i neodlučnošću, kao da se Sveto pismo može tumačiti tako da znači jedno ili sasvim suprotno od toga. Slušaoci su svakodnevno bili sve više zbunjeni. Međutim, Isus je izlagao učenje Pisma u skladu s njihovim nepogrešivim autoritetom. O bilo čemu da je govorio On je to iznosio sa silom, tako da se Njegovim rečima nije moglo suprotstavljati.
Nastupao je ozbiljno, ali ne i ogorčeno. Govorio je kao onaj koji pred sobom ima određeni cilj. Ljudima je prikazivao stvarnosti večnog sveta. U svakoj temi otkrivao je Boga. Isus je pokušao razbiti zaslepljenost koja je držala ljude zaokupljene zemaljskim ciljevima. On je vrednosti ovoga života postavio u pravilan odnos: podređene večnom interesu; ali nije omalovažavao njihovo značenje božanske istine priprema ljude da bolje obavljaju dužnosti svakidašnjeg života. Govorio je kao Onaj koji je blizak Nebu, svestan svoje veze s Bogom, a ipak priznajući svoju zajednicu sa svakim članom ljudske zajednice. (nastavlja se)
