Detinjstvo i mladost Isus je proveo u malom planinarskom selu. Na Zemlji ne postoji nijedno mesto koje ne bi bilo počašćeno Njegovim prisustvom. Carske palate imale bi prednost primajući Ga kao gosta. Međutim, On je mimoišao domove bogatih, carske dvorove i slavna središta nauke, da bi se nastanio u zabitom i prezrenom Nazaretu.
Izuzetno značenje ima kratak izveštaj o Njegovom detinjstvu: »A dete rastijaše, i jačaše u duhu, i punjaše se premudrosti, i blagodat Božija beše na njemu.« Ozaren naklonošću svog Oca, Isus »napredovaše u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi«. (Luka 2, 52) Njegov um bio je živahan i prodoran, a Njegova razboritost i mudrost nadmašivale su Njegove godine. Njegov karakter bio je uravnotežen i skladan. Snage uma i tela postepeno su se razvijale u skladu sa zakonima detinjstva.
Kao dete Isus se odlikovao posebno privlačnom prirodom. Njegove uslužne ruke uvek su bile spremne da posluže drugima. On je pokazivao nepokolebljivo strpljenje i istinoljubivost koja nikada ne bi žrtvovala čestitost. U načelu čvrst kao stena, Njegov život otkrivao je vrlinu nesebične ljubaznosti.
Isusova majka pratila je budnim okom razvoj Njegovih snaga i zapazila na Njegovom karakteru pečat savršenstva. S radošću se trudila da bodri taj bistar i prijemčiv um. Posredstvom Svetoga Duha primila je mudrost za saradnju s nebeskim silama u razvoju ovog Deteta, koje je moglo svojim Ocem smatrati samo Boga.
Od najranijih vremena verni u Izrailju s velikom pažnjom odgajali su mlade. Gospod je dao uputstva da se deca poučavaju, čak i od najmanjih nogu, o Njegovoj dobroti i veličini, naročito onako kako su se otkrile u Njegovom zakonu i prikazale u istoriji Izrailja. Pesma, molitva i pouke iz Pisma morale su da budu prilagođene umu koji se razvija. Očevi i majke trebalo je da poučavaju svoju decu da je Božji zakon izraz Njegovog karaktera i tako primanjem načela Zakona u srce, Božji lik utiskivao se u duševni svet i um. Veći deo poučavanja bio je usmen, ali mladi su takođe učili da čitaju jevrejske spise, a pergamentski svici starozavetnih zapisa bili su otvoreni za njihovo proučavanje.
U Hristovo doba gradovi koji nisu pružali versko poučavanje mladih smatrali su se prokletim od Boga. Ipak to poučavanje postalo je formalističko. Predanje je u velikoj meri potisnulo Sveto pismo. Pravo vaspitanje vodio bi mlade da »traže Gospoda, ne bi li ga barem opipali i našli«. (Dela 17, 27) Međutim, jevrejski učitelji posvetili su pažnju ceremonijama. Um je bio ispunjen gradivom beskorisnim za učenika, koje neće biti priznato u višoj školi nebeskih dvorova. Iskustvo stečeno ličnim prihvatanjem Božje reči nije našlo mesta u ovom vaspitnom sistemu. Zauzeti krugom spoljašnjih ceremonija učenici nisu imali vremena za mirne trenutke koje bi proveli s Bogom. Oni nisu čuli Njegov glas koji govori srcu. U svom traganju za saznanjem, oni su se okrenuli od Izvora mudrosti. Zanemarena je suština službe Bogu. Načela Zakona bila su zamagljena. Ono što se smatralo visokim obrazovanjem bilo je najveća prepreka pravom razvoju. Snage mladeži bile su sputane obukom rabina. Njihovi umovi postali su skučeni i ograničeni.
Dete Isus nije primalo pouke u školama pod okriljem sinagoga. Njegova majka bila je Njegov prvi zemaljski učitelj. S njenih usana i iz proročkih svitaka On je naučio nebeske istine. One iste reči koje je sam izgovorio Mojsiju za Izrailja, sad je usvajao na krilu svoje majke. Kad je prešao iz detinjstva u mladićko doba, nije tražio rabinske škole. Njemu nije bilo potrebno vaspitanje koji bi stekao na takvim izvorima, jer Bog je bio Njegov Učitelj.
Pitanje postavljeno za vreme Spasiteljevog rada: »Kako ovaj zna knjige a nije se učio?«, ne ukazuje na to da Isus nije znao da čita, već samo da nije primio rabinsko obrazovanje. (Jovan 7, 15) Budući da je stekao znanje na način koji je dostupan i nama, Njegovo dobro poznavanje Pisma pokazuje koliko je marljivo posvetio svoje rane godine proučavanju Božje reči. Pored toga, pred njim je bila otvorena i velika biblioteka stvorenih Božjih dela. On koji je načinio sve, proučavao je pouke koje je Njegova sopstvena ruka napisala na zemlji, moru i nebu. Odvojen od nesvetih puteva sveta, on je sakupljao naučno znanje iz prirode. Proučavao je život biljaka i životinja i čovekov život. Od najranijih godina života sav je bio obuzet jednim ciljem: da živi na blagoslov drugima. Izvor tog cilja On je nalazio u prirodi; nove ideje o načinu i sredstvima zasjale bi u Njegovom umu dok je proučavao život biljaka i životinja. Neprekidno se trudio da iz onoga što je video izvuče primere pomoću kojih bi iznosio živu Božju reč. Priče kojima je za vreme svoje službe rado davao svoje pouke o istini, pokazuju kako je Njegov duh bio otvoren za uticaje prirode i kako je prikupljao duhovne pouke iz svoje svakodnevne životne okoline. (nastavlja se)
