Isus je za trenutak posmatrao ovaj prizor – žrtvu koja je postiđena drhtala, dostojanstvene prilike surovog lica, lišene čak i ljudskog sažaljenja. Njegov duh besprekorne čistoće zgrozio se od ovog prizora. Dobro je znao s kojim ciljem Mu se iznosi ovaj slučaj. Čitao je srce, poznavao karakter i tok života svakoga koji se nalazio pred Njim. Ovi lažni čuvari pravde sami su naveli svoju žrtvu na greh da bi mogli postaviti zamku Isusu. Ne pokazujući nijednim znakom da je čuo njihovo pitanje, sagnuo se, i gledajući u zemlju, počeo pisati po prašini.
Nestrpljivi zbog Njegovog odlaganja i očite ravnodušnosti, tužioci su prišli bliže, skrećući Njegovu pažnju na ovaj predmet. Međutim, kad su njihove oči, sledeći Isusove, pogledale na pločnik kraj Njegovih nogu, lica su im se promenila. Tu, ispisani pred njima, bili su svi tajni gresi njihovog života. Ljudi koji su to posmatrali videli su iznenadnu promenu izraza i gurali se napred da otkriju što je to što oni posmatraju takvom zapanjenošću i stidom.
Sa svim svojim neiskrenim izjavama o poštovanju Zakona, ovi rabini, iznoseći optužbu protiv žene, oglušili su se o njegove odredbe. Da poduzme postupak protiv nje bila je dužnost njenog muža, a i krivca je trebalo podjednako kazniti. Postupak tužilaca bio je potpuno nezakonit. Isus ih je sreo na njihovom tlu. Zakon je nalagao da u slučaju kažnjavanja kamenovanjem svedoci prvi bace kamen. Sada dižući se i upravljajući svoj pogled na starešine koje su skovale ovu zaveru, Isus je rekao: »Koji je među vama bez greha neka najpre baci kamen na nju.« I sagnuvši se, nastavio je pisati po zemlji.
Nije odbacio Zakon koji je dan preko Mojsija niti je pogazio vlast Rima. Tužioci su bili pobeđeni. sada, s razderanim haljinama lažne pobožnosti, stajali su krivi i osuđeni u prisustvu Beskrajne Čistoće. Strepili su da se skrivena nepravda njihovog života ne otkrije mnoštvu, pa su se jedan po jedan, sagnutih glava i oborenih očiju, iskrali, ostavljajući svoju žrtvu s milostivim Spasiteljem.
Isus je ustao i pogledavši ženu rekao: »Ženo! gde su oni što te tužahu? Ni jedan te ne osudi? A ona reče: ni jedan, Gospode! A Isus joj reče: ni ja te ne osuđujem; idi, i odsele više ne greši.«
Žena je stajala pred Isusom dršćući od straha. Njegove reči: »Ko je među vama bez greha neka najpre baci kamen na nju« doprle su do nje kao smrtna presuda. Nije se usuđivala pogledati u Spasiteljevo lice, već je tiho čekala svoju sudbinu. Zapanjena, videla je kako njeni tužioci bez reči postiđeni odlaze, a onda su u njenim ušima zazvonile reči nade: »Ni ja te ne osuđujem, idi, i odesele više ne greši.« Njeno srce bilo je ganuto i ona se bacila pred Isusove noge, iskazujući jecajima svoju zahvalnost i ispovedajući u gorkim suzama svoje grehe.
To je za nju bio početak novoga života, života čistoće i mira, posvećenog službi Bogu. Podizanjem ove posrnule duše Isus je učino veće čudo nego izlečenjem najteže telesne bolesti; On je izlečio duhovnu bolest koja vodi u večnu smrt. Ova žena koja se pokajala postala je jedna od Njegovih nepokolebljivih sledbenica. Samopožrtvovanom ljubavlju i odanošću uzvratila je Njegovoj milosti koja prašta.
U činu opraštanja ovoj ženi i ohrabrenju da živi boljim životom, Isusov karakter odsjajuje lepotom savršene pravde. Iako ne prikriva greh, niti smanjuje osećaj krivice, On ipak ne želi da osudi, već da spasi. Svet je za ovu zabludelu ženu imao samo podsmeh i prezir, ali Isus je izgovorio reči utehe i nade. Bezgrešni je imao saučešća prema slabostima ove grešnice, pa joj je pružio ruku pomoćnicu, Dok su je licemerni fariseji optuživali, Isus joj je zapovedio: »Idi, i odsele više ne greši.«
Hristov sledbenik nije onaj koji odvraća svoje oči okrećući se od zabludelih, ostavljajući ih da nesmetano idu putem koji ih vodi sve niže. Oni koji prednjače u osuđivanju drugih i koji revnuju da ih dovedu pred sud, često su u svom životu mnogo grešniji od njih. Ljudi mrze grešnika, ali vole greh. Hristos mrzi greh, ali voli grešnika. To će da bude duh svih koji Ga slede. Hrišćanska ljubav je spora da osudi, brza da primeti pokajanje, spremna da oprosti, da ohrabri, da postavi onoga koji luta na stazu svetosti i održi njegove stope na njoj.
