Mnogi između Hristovih slušalaca koji su bili stanovnici Jerusalima i kojima nisu bile nepoznate zavere poglavara protiv Njega, osećali su se privučeni k Njemu neodoljivom silom. Pratilo ih je snažno osvedočenje da je On Božji Sin. Međutim, Sotona je bio spreman da ih navede na sumnju, za to već pripremljenim putem njihovih pogrešnih pojmova o Mesiji i Njegovom dolasku. Bilo je široko rašireno verovanje da će se Hristos roditi u Vitlejemu, ali da će nakon izvesnog vremena iščeznuti, a prilikom druge pojave niko neće znati otkuda je došao. Nije ih bilo malo koji su smatrali da Mesija neće imati nikakve prirodne veze s ljudskim rodom. Pa kako se narodno razumevanje o Mesijinoj slavi nije poklapalo sa Isusom iz Nazareta, mnogi su bili spremni da prihvate misao: »Ali ovoga znamo otkuda je; a Hristos kad dođe, niko neće znati otkuda je.«
Dok su se kolebali između sumnje i vere, Isus je razumeo njihove misli i odgovorio im: »I mene poznajete i znate otkuda sam; i sam od sebe ne dođoh, nego ima istiniti koji me posla, kojega vi ne znate.« Oni su tvrdili da poseduju znanje o Hristovom poreklu, ali Ga uopšte nisu poznavali. Da su živeli u suglasju s Božjom voljom, prepoznali bi Njegovog Sina kad im se otkrio.
Slušaoci nisu mogli pogrešno razumeti Hristove reči. One su jasno ponavljale onu tvrdnju koju je iskazao pred Sinedrionom mesecima pre ovoga, kad je sebe proglasio Sinom Božjim. Kao što su Ga poglavari tada pokušali ubiti, tako su sada tražili da Ga uhvate, ali bili su sprečeni nevidljivom silom koja je postavila međe njihovom besu govoreći im – dovde ćeš dolaziti, a dalje nećeš. /O Jovu 38,11/
Između naroda mnogi su Mu poverovali govoreći: »Kad dođe Hrista eda li će više čudesa činiti nego što ovaj čini?« Vođe fariseja, koji su puni zebnje pratili tok događaja, zapazili su izraze naklonosti mnoštva. Požurili su prvosveštenicima i izložili svoje planove da Ga uhapse. Pripremali su se da Ga uhvate kad bude bio sam; jer se nisu usuđivali to učiniti u prisustvu naroda. Isus je opet pokazao da čita njihove namere: »Još sam malo vremena s vama«, rekao je, »pa idem k onome koji me posla. Tražićete me i ne ćete me naći; i gde sam ja vi ne možete doći.« Uskoro će naći utočište izvan domašaja njihovog ruganja i mržnje, On će se uzneti Ocu, da bi bio opet Obožavani od anđela i tu Njegove ubice neće moći nikada doći.
Rabini su rugajući se rekli: »Kuda će ovaj ići da ga mi ne nađemo? Neće li ići među raštrkane Grke i Grke učiti?« Ovi sitničari nisu ni sanjali da je njihovim podrugljivim rečima opisana Hristova misija! Ceo dan pružao je svoje ruke k narodu koji ne dozvoljava da mu se kaže i koji odgovara nasuprot, ipak naći će Ga oni koji Ga nisu tražili i pokazaće se onima koji za Njega ne pitaju. (Rimljanima 10,20.21)
Mnogi koji su bili osvedočeni da je Isus Božji Sin su zavedeni pogrešnim rasuđivanjem sveštenika i rabina. Ovi učitelji vrlo uticajno ponavljali su proročanstva koja se odnose na Mesiju da će On »carovati na gori Sionu i u Jerusalimu, i pred starešinama svojim proslaviće se«, i da će vladati »od mora do mora i od reke do krajeva zemaljskih«. (Isaija 24,23; Psalam 72,8) Zatim su povlačili omalovažavajuća poređenja između slave koja je ovde opisana i skromnog Isusovog izgleda. Same reči proročanstva bile su tako iskrivljene da potkrepe zabludu. Da je narod u iskrenosti sam proučavao Reč, ne bi bio zaveden. Šezdeset i prvo Isaijino poglavlje svedoči da je Hristos trebao raditi baš taj rad koji je radio. Pedeset i treće poglavlje iznosi Njegovo odbacivanje i patnje u svetu, a pedeset i deveto opisuje karakter sveštenika i rabina.
Bog ne prisiljava ljude da se odreknu svog neverstva. Pred njima se nalazi svetlost i tama, istina i zabluda. Njihovo je da odluče što će prihvatiti. Ljudski um obdaren je silom da razlikuje između dobra i zla. Bog je odredio da ljudi ne odlučuju prema trenutnom osećaju, već na osnovi valjanosti dokaza, na osnovi brižljivo međusobno upoređenih delova Pisma. da su Jevreji odbacili svoje predrasude i da su upoređivali pisano proročanstvo sa činjenicama koje su obeležavale Isusov život, primetili bi divan sklad između proročanstava i njihovog ispunjenja u životu i službi poniznog Galilejca.
I danas su mnogi prevareni na isti način na koji su bili prevareni i Jevreji. verski učitelji čitaju Bibliju u svetlosti vlastitog razumevanje i predaja, narod ne istražuje Pisma za sebe i ne prosuđuje sam za sebe što je istina, već se prepušta njihovim sudovima i poverava svoje duše svojim vođama. (nastavlja se)
