Jer se svaki poglavar sveštenički postavlja da prinosi darove i žrtv; zato valja da i Ovaj ima što će prinijeti. (Jevrejima 8,3)
Posle svoga vaznesenja, naš Spasitelj trebalo je da započne svoje delo kao naš veliki Prvosveštenik. Pavle kaže: „Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu Svetinju, koja je prilika prave, nego u samo Nebo, da se pokaže sad pred licem Božjim za nas.“ (Jevrejima 9,24) I kao što se Isusovo delo sastojalo od dva uzvišena dela, od kojih je svako trajalo određeno vreme i obavljano u određenom odeljenju nebeskog Hrama, tako se i simbolička služba sastojala od dva dela, svakodnevne i godišnje službe, i svakoj od njih bilo je posvećeno određeno odeljenje u Šatoru od sastanka.
Kao što se Hristos posle svog vaznesenja pojavio u Božjoj prisutnosti da se zaslugama svoje krvi zauzme za pokajane vernike, tako je i sveštenik u toku svakodnevne službe u Svetinji krvlju žrtve posredovao za grešnika.
Hristova krv, iako je oslobađala pokajanog grešnika od osude Zakona, nije mogla da izbriše njegov greh; on će ostati zapisan u knjigama u Svetilištu sve do dana konačnog pomirenja. Tako je i u simboličkoj službi krv žrtve za greh oslobadala pokajnika od greha, ali on je ostajao u Svetilištu sve do Dana pomirenja.
U veliki dan konačnog obračuna, knjige se otvoriše… „i sud primiše mrtvaci, kao što je napisano u knjigama, po delima svojim“ (Otkrivenje 20,12) I onda će, zaslugom Hristove krvi pomirenja, iz nebeskih knjiga biti izbrisani gresi svih onih koji su se stvarno pokajali. Tako će se Svetilište očistiti, odnosno osloboditi izveštaja o grehu. U simboličkoj službi, ovo veliko delo pomirenja ili brisanja greha, bilo je predstavljeno službama na Dan pomirenja čišćenjem zemaljskog Svetilišta. To delo uklanjanja greha kojima je Svetilište bilo okaljano obavljano je zaslugom krvi žrtve za greh.
Kao što će prilikom konačnog pomirenja gresi istinskih pokajnika biti izbrisani iz nebeskih izveštaja, da se više nikada ne spomenu niti vrate u sećanje, tako su u simboličkoj službi gresi naroda bili odnošeni u pustinju, zauvek uklanjani iz skupa Izrailjeva.
Pošto je sotona začetnik svakog greha, neposredni podstrekač na sve grehe koji su izazvali smrt Božjeg Sina, pravednost zahteva da on pretrpi i konačnu kaznu. (Stvaranje, patrijarsi i proroci, str. 357.358. original)
