Zovi Me, i odazvaću ti se, i kazaću ti velike i tajne stvari, za koje ne znaš. (Jeremija 33,3)
Onaj ko iskrena i otvorena srca proučava Božju Reč u težnji da shvati njene istine, biće doveden u dodir s njenim Autorom; tada neće biti granice mogućnostima njegovog razvoja, osim ako on lično odluči suprotno.
Velikom raznolikošću svojih stilova i tema, Biblija može da zainteresuje svaki um i pokrene svako srce. Na njenim stranicama može da se nađe najstarija istorija; najverodostojniji životopis; načela po kojima vlast treba da upravlja državom, načela vođenja domaćinstva – načela kojima ljudska mudrost nikada nije našla premca. Ona sadrži najdublju filozofiju, najljupkije i nauzvišenije, najosećajnije i najdirljivije pesništvo. Biblijski spisi su neuporedivo vredniji od spisa bilo kojeg čoveka čak i kad bi tako bili ocenjivani; njihov je domet beskrajno dalji i njihova vrednost beskrajno veća ako ih posmatramo imajući pred očima veliku središnju misao. Posmatrana u svetlosti ove misli, svaka tema dobija novo značenje. U najjednostavnije izrečenim istinama sadržana su načela, koja su visoka kao nebo i koja obuhvataju večnost.
S Božjom Rečju u svojoj ruci, svako ljudsko biće, bez obzira u kakav ga položaj život doveo, može izabrati društvo koje želi. Uz pomoć njenih stranica čovek može da razgovara s najplemenitijim i najboljim predstavnicima ljudskog roda, može da sluša glas Večnoga dok govori s ljudima. Dok proučava teme „u koje anđeli žele zaviriti“ (1. Petrova 1,12), i razmišlja o njima, može biti s njima. Može ići stopama nebeskog Učitelja, i slušati Njegove reči kao u vreme kada je propovedao na bregu, u ravnici i na jezeru. U ovom svetu može boraviti u atmosferi Neba, dajući nadu žalosnima i kušanima na Zemlji, budeći u njima čežnju za svetošću, a sam dolazeći u sve tešnju i tešnju zajednicu s Nevidljivim; i slićno onome koji je u davna vremena hodio s Bogom, prilazeći sve bliže i bliže pragu večnoga sveta, sve dok se vrata ne otvore, i on ne uđe. Tamo se neće osećati strancem. Glasovi koji će ga pozdraviti, glasovi su svetih koji su na Zemlji bili njegovi nevidljivi prijatelji – glasovi koje je on ovde naučio da prepoznaje i voli. Onaj koji je preko Božje Reči živeo u zajednici s Nebom, osećaće se prijatno u nebeskom društvu. (Vaspitanje, str. 125.127. original)
