Idi zasad; a kad uzimam kad, dozvaću te. (Dela 24,25)
Čuvajte se oklevanja. Nemojte odlagati napuštanje svojih grehova i traženje čistote srca od Isusa. U tome su hiljade grešile na svoju večnu štetu. Ovde neću dugo govoriti o kratkoći i nesigurnosti života, ali ću istaći da preti zastrašujuća opasnost koja nije dovoljno shvaćena – opasnost da odložimo svoje pokoravanje glasu Božjeg Svetog Duha, koji se moli, i izaberemo da živimo u grehu; ovakvo odlaganje upravo to predstavlja. Popuštanjem grehu, bez obzira koliko izgleda neznatan, izlažemo se opasnosti večnog gubitka. Ono što ne pobedimo, pobediće nas, i tako izazvati našu propast.
Adam i Eva ubedili su sebe da tako beznačajna sitnica kao što je probanje zabranjenog ploda ne može imati tako strašne posledice koje je Bog objavio. Međutim, ta sitnica predstavljala je prekršaj Božjeg nepromenljivog i svetog Zakona, a to je odvojilo čoveka od Boga i otvorilo vrata ustavama smrti i neizrecivoj patnji u ovom svetu. Sa naše Zemlje, iz veka u vek, uzdizali su se, kao posledica čovekove neposlušnosti, neprekidni uzvici žalosti, a celokupno delo stvaranja muči se i bolno pati. Nebo je osetilo posledice njihove pobune protiv Boga. Golgota stoji kao spomenik uzvišenoj Žrtvi koja je prinesena za okajanje prestupa božanskog Zakona. Greh ne smemo smatrati nevažnom sitnicom.
Svaki čin prekršaja, svako zanemarivanje ili odbijanje Hristove milosti deluje na nas; srce postaje tvrdo, volja se izopačuje, um otupljuje, i ne samo što nas čini manje spremnim da se ponizimo, već i manje sposobnim da se povinujemo nežnom zalaganju Božjeg Svetog Duha…
Svu silu Jevanđelja osujetiće na kraju samo jedna rđava crta karaktera, jedna grešna želja uporno gajena. Svako grešno popuštanje jača protivljenje Bogu. Čovek koji ispoljava neverničku drskost ili hladnu ravnodušnost prema božanskoj istini, požnjeće žetvu onoga što je sam posejao. U celoj Bibliji ne postoji strašnija opomena protiv igranja zlom od reči mudrog čoveka da će se grešnik „u uža greha svojih zaplesti“ (Priče 5,22). (Put Hristu, str. 32-34. original)
