Jer ne znamo za što ćemo se moliti kao što treba nego sam Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanijem. (Rimljanima 8,26)
Mnogi među onima koji se trude da poštuju Božje zapovesti, imaju malo mira i radosti. Ovaj nedostatak u njihovom iskustvu posledica je njihovog propusta da se posluže svojom verom. Oni se ponašaju kao da putuju nekom neplodnom zemljom, ispucalom pustinjom. Traže malo, kada bi trebalo da traže mnogo; jer nema granice Božjim obećanjima. Takvi ljudi pogrešno predstavljaju posvećenje koje se javlja kao posledica poslušnosti istini. Gospod želi da svi Njegovi sinovi i kćeri budu srećni, spokojni i poslušni. Služeći se svojom verom vernik stiče sve ove blagoslove. Vera pomaže da se ukloni svaki nedostatak karaktera, da se očisti svaka mrlja, da se popravi svaka mana, da se razvije svaka vrlina.
Molitva je sredstvo koje nam je Nebo dalo da bismo postigli uspeh u sukobu sa grehom, uspeh u razvijanju hrišćanskog karaktera. Božanski uticaj koji se javlja kao odgovor na molitvu vere postići će u duši molitelja sve ono za šta se molio. Mi možemo tražiti oproštenje greha, silu Svetoga Duha, prirodu sličnu Hristovoj, mudrost i snagu da obavljamo Njegovo delo, možemo tražiti svaki dar koji je On obećao i obećanje uvek glasi: „Primićete!“
Dok se nalazio na gori sa Bogom, Mojsije je video plan prekrasnog zdanja koje je trebalo da posluži kao trajno boravište božanske slave. Isto tako na gori sa Bogom – na tajnom mestu razgovora sa Njim – i mi treba da razmišljamo o Božjem velikom idealu za čovečanstvo. Tokom svih vekova, upravo putem razgovora, Bog je ostvarivao svoju nameru sa svojom decom, postepeno im otkrivajući svoju doktrinu blagodati. Način na koji nam je On otkrivao svoju istinu, opisan je ovim rečima: „Jer mu je izlazak uređen kao zora.“ (Osija 6,3) Onaj koji sebe dovodiu položaj u kome ga Bog može prosvetliti, napreduje, da slobodno kažemo, iz sumraka zore prema punoj svetlosti podneva.
Istinsko posvećenje označava savršenu ljubav, savršenu poslušnost, savršenu usklađenost sa Božjom voljom. Mi ćemo biti posvećeni Bogu ukoliko budemo poslušni istini. Naša savest treba da se očisti od mrtvih dela da bismo mogli da služimo živome Bogu. Mi još nismo savršeni, ali imamo prednost da se možemo osloboditi mreže sebičnosti i greha i krenuti putem savršenstva. Velike mogućnosti, uzvišena i sveta dostignuća, sve to svima stoji nadohvat ruke. (Apostolska crkva – Hristovirn tragom, str. 563.564. original)
