Tako da se svijetli vaše vidjelo pred Ijudima, da vide vaša dobra djela, i slave Oca vašega koji je na nebesima. (Matej 5,16)
Nama je potrebno više radosnih roditelja i više radosnih hrišćana. Mi smo suviše zatvoreni u sebe. Često i svojoj deci uskraćujemo ljubaznu i ohrabrujuću reč, srdačan osmeh, a tako se ponašamo i prema nevoljnima i obeshrabrenima.
Roditelji, vi ste obavezni da svetlite i budete izvor svetlosti! Svetlite kao videla. U svome domu budite svetlost koja će obasjati put kojim vaša deca treba da koračaju. Ako tako činite, vaša svetlost obasjaće i one koji nisu u vašem domu.
Iz svakog hrišćanskog doma treba da svetli sveto videlo. Ljubav treba da se pokaže na delu. Ona treba da se vidi u svim međusobnim odnosima, da se iskazuje u ljubaznosti punoj obzira, u nežnoj, nesebičnoj uslužnosti. Ima domova u kojima se ovo načelo primenjuje – domova u kojima se Bog slavi, u kojima vlada najiskrenija ljubav. Iz tih domova se jutarnje i večernje molitve podižu Bogu kao slatki miris dok se Njegova milost i Njegovi blagoslovi, kao jutarnja rosa, spuštaju na molitelje.
Ostvarenje jedinstva je najvažniji zadatak hrišćana u jednom domu. Taj posao treba da prošire i na susede koji žive oko njih. Oni koji su primili svetlost treba da joj dopuste da svetli jasnim zracima. Njihove reči, prožete Hristovom ljubavlju, treba da budu miris životni za život.
Što su članovi porodice čvršće sjedinjeni u svom poslu u domu, utoliko će uzvišeniji i korisniji biti uticaj koji će otac i majka, sinovi i kćeri vršiti na bližnje oko sebe.
Sreća porodice i Crkve zavisi od uticaja doma. Večno dobro zavisi od savesnog izvršavanja dužnosti u ovom životu. Svetu nisu toliko potrebni veliki umovi koliko dobri ljudi, koji će biti blagoslov svom domu.
Kad se religija ispolji u domu, njen uticaj osetiće se u crkvi i susedstvu…
Istina koja se u domu praktično sprovodi, odraziće se u nesebičnom radu izvan njega. Onaj koji živi hrišćanskim životom u svome domu, biće svetlo videlo na svakom mestu. (Temelji srećnog doma, str. 37-39. original)
