Opranome ne treba do samo noge oprati, jer ie sav čist; i vi ste čisti. (Jovan 13,10)
Ove reči znače više od telesne čistoće. Hristos još uvek govori o uzvišenijem očišćenju koje je slikovito prikazano nižim. Onaj koji dolazi sa kupanja je čist, ali noge u sandalama brzo se zapraše, pa je potrebno nanovo ih oprati. Tako su Petar i njegova braća bili oprani u velikom izvoru otvorenom za greh i nečistotu. Hristos ih je priznavao za svoje. Međutim, iskušenje ih je navelo na zlo i njima je još uvek bila potrebna Njegova blagodat koja očišćava. Kada se zapregao ubrusom da opere prašinu sa njihovih nogu, Isus je želeo da tim istim činom iz njihovih srca opere razmimoilaženja, ljubomoru i gordost. To je imalo mnogo veći značaj nego pranje njihovih prašnjavih nogu. Sa duhom koji su tada posedovali, nijedan od njih nije bio spreman za zajednicu sa Hristom. Dokle god nisu dovedeni u stanje poniznosti i ljubavi, nisu bili spremni da učestvuju u pashalnoj večeri ili uzmu udela u službi za spomen koju je Isus upravo nameravao da uspostavi. Njihova srca moraju da se očiste. Gordost i samoljublje stvaraju razmirice i mržnju, ali Isus je sve to oprao perući im noge. Došlo je do promene osećanja. Posmatrajući ih Isus je mogao da kaže: „Vi ste čisti.“ Sada je izgrađeno jedinstvo srca i međusobna ljubav. Postali su krotki i spremni za prihvatanje pouka…
Kada se vernici skupe da održe ovaj obred, prisutni su vesnici nevidljivi ljudskim očima. Moguće je da se na skupu nađe i neki Јuda, pa ako je tako, tu su i izaslanici kneza tame, jer oni prate sve koji ne prihvataju vođstvo Svetoga Duha. Nebeski anđeli takođe su prisutni. Ovi nevidljivi posetioci prisutni su u svakoj takvoj prilici. U zajednicu mogu doći osobe koje u srcu ne služe istini i svetosti, ali koje možda žele da učestvuju u obredu. Njima to ne treba zabraniti. Tu su svedoci koji su bili prisutni, kada je Isus oprao noge učenicima i Јudi. Ovaj prizor ne posmatraju samo ljudske oči…
Niko ne sme da isključi sebe od Svete večere zato što su možda prisutni oni koji nisu dostojni. Svaki učenik je pozvan da javno uzme udela i na taj način posvedoči da prihvata Hrista za ličnog Spasitelja. Na ovim sastancima koje je lično utvrdio, Hristos se sastaje sa svojim narodom i osnažuje ga svojim prisustvom. (Čežnja vekova, str. 646.656. original)
