Ne boj se, samo vjeruj. (Marko 5,36)
Vi ne možete okajati svoje prošle grehe; ne možete promeniti svoje srce i posvetiti se. Međutim, Bog je obećao da će preko Hrista sve to učiniti za vas. Vi verujete u to obećanje. Vi ispovedate svoje grehe i predajete se Bogu. Vi želite da Mu služite. Tek kada to dostignete, Bog će ispuniti svoje obećanje – verujete da vam je oprošteno i da ste očišćeni – Bog ispunjava obećanje, vi ozdravljate, isto kao što je i Hristos oduzetom dao snage da hoda, kada je ovaj čovek poverovao da je izlečen. To je tako ako u to poverujete. Nemojte čekati da osetite da ste ozdravili, nego kažite: „Verujem u to; to je tako ne zato što ja to osećam, već zato što je to Bog obećao.“ (Put Hristu, str. 51. original)
Zakon otkriva čoveku njegove grehe, ali mu ne nudi nikakav lek. Iako obećava život poslušnome, objavljuje da je smrt pala u deo prestupniku. Samo Hristovo jevanđelje može ga osloboditi od osude ili zagađenja grehom. Grešnik mora da se pokaje pred Bogom čiji je Zakon prekršio, i mora da pokaže veru u Hrista, u Njegovu žrtvu pomirenja. Na taj način stiče „oproštenje pređašnjih greha“ i udeo u božanskoj prirodi. Dobijajući „duha posinaštva“, kojim viče: „Ava, Oče!“, postaje Božje dete…
Prilikom novorođenja srce dolazi u sklad sa Božjim zakonom. Kada se ta velika promena dogodi u grešniku, on je prešao iz smrti u život, iz greha u svetost, iz prestupa i buntovništva u poslušnost i odanost. Stari život otuđenosti od Boga se završio, a započeo je novi život pomirenja, vere i ljubavi. I onda će se „pravednost zakona“ ispuniti u nama „koji ne živimo po telu nego po duhu“ (Rimljanima 8,4). Tada će jezik naše duše oglašavati: „Kako ljubim zakon Tvoj, vas dan mislim o njemu!“ (Psalam 119,97)…
Ljudi bez pomoći Zakona ne bi mogli imati pravilan pojam o Božjoj neporočnosti i svetosti ili o svojoj krivici i ukaljanosti grehom. Oni se ne bi osvedočili u svoj greh i ne bi osetili potrebu za pokajanjem. Pošto ne vide da se kao prekršioci Božjeg zakona nalaze u stanju izgubljenosti, ne osećaju ni svoju potrebu za pomiriteljskom Hristovom krvlju. Oni se nadaju spasenju iako nisu doživeli potpunu promenu srca ni reformu života. Tako se umnožavaju površna obraćenja i mnogi ljudi pristupaju crkvi, iako se nikada nisu sjedinili s Hristom. (Velika borba, str. 467.468. original)
