Uzdaj se u Gospoda svijem srcem svojim, a na svoj razum ne oslanjaj se. (Priče Solomunove 3,5)
Biblija otkriva istinu tako jednostavno i tako je prilagođava potrebama i težnjama ljudskog srca da zadivljuje i ushićuje i najobrazovanije umove, dok jednostavnima i nenaučenima čini jasnim put života. „Ko uzide njim… neće zaći.“ (Isaija 35,8) Nijedno dete ne mora da pogreši put. Nijedan uzdrhtali istraživač ne mora da pretrpi neuspeh u nastojanju da hodi u čistom i svetom videlu. Međutim, i najjednostavnije izrečene istine odnose se na uzvišene i dalekosežne teme koje beskrajno nadmašuju moć ljudskog shvatanja – na tajne koje kriju Njegovu slavu, na tajne pred kojima zastaje um u svome istraživanju, dok iskrenog istraživača istine ispunjavaju strahopoštovanjem i verom. Sto više istražujemo Bibliju, to je dublje naše uverenje da je to reč živoga Boga, i ljudski um klanja se veličanstvenosti božanskog otkrivenja.
Bog želi da se iskrenom tražitelju sve više otkrivaju istine iz Njegove Reči. Iako je „ono što je tajno Gospoda Boga našega, a javno je naše i sinova naših doveka“ (5. Mojsijeva 29,29). Misao da se izvesni delovi Biblije ne mogu razumeti prouzrokovala je zanemarivanje nekih njenih najvažnijih istina. Treba naglasiti i često ponavljati činjenicu da biblijske tajne nisu tajne zato što Bog čini sve da sakrije istinu, već zato što nas naša slabost ili neznanje onesposobljava da je shvatimo ili prihvatimo. Ograničenje nije u Njegovoj nameri, već u našoj sposobnosti. Bog želi da upravo iz onih delova Pisma, koje često zaobilazimo, smatrajući ih nerazumljivim, shvatimo onoliko koliko je naš um sposoban da primi. „Sve je Pismo od Boga dano“; da možemo postati savršeno pripremljeni, „za svako dobro delo“ (2. Timotiju 3,16.17).
Ljudski um ne može da iscrpi nijednu biblijsku istinu ili obećanje. Jedan vidi slavu s jednog gledišta, a drugi s drugog; ipak, možemo videti samo svetlucanje. Puni sjaj izmiče našem pogledu.
Kad razmišljamo o velikim temama iz Božje Reči, gledamo u studenac koji se pod našim pogledom širi i produbljuje. Njegova širina i dubina premašuju naše znanje. Dok gledamo, pogled se širi, i pred nama se prostire beskrajno more, more bez obala. (Vaspitanje, str. 170.171. original)