A vi ste izabrani rod, carsko sveštenstvo, sveti narod, narod dobitka. (1. Petrova 2,9)
Kada je Gospod oslobodio izrailjski narod iz Egipta i poverio mu svoj Zakon, poučio ga je da će se svetkovanjem Subote razlikovati od idolopoklonika. Upravo je ovo unelo razliku između onih koji su priznavali Božju vrhovnu vlast i onih koji su odbili da Ga priznaju kao svog Stvoritelja i Cara…
Kao što je Subota bila znak po kom se Izrailj razlikovao od nevernika pri izlasku iz Egipta na putu u Hanan, tako je ona znak po kom se sada poznaje Božji narod pri izlasku iz sveta na putu u nebeski odmor. Subota je znak odnosa koji postoji između Boga i Njegovog naroda, znak da on poštuje Njegov Zakon. Po njemu se razlikuju Njegovi odani podanici i prestupnici.
Iz stuba oblaka Hristos je izjavio o Suboti: „Subote Moje čuvajte, jer je znak između Mene i vas od koljena do koljena, da znate da sam ja Gospod koji vas posvećujem.“ (2. Mojsijeva 31,13) Subota koja je data svetu kao znak da je Bog Stvoritelj, predstavlja i znak Boga koji posvećuje. Sila koja je sve stvorila ista je sila koja nanovo stvara ljudsku dušu po Božjem obličju. Za one koji svetkuju Subotu, ona je i znak posvećenja. Pravo posvećenje je u stvari sklad sa Bogom, jedinstvo s Njim u karakteru. Ono se prima poslušnošću načelima koja su izraz Njegovog karaktera. Subota je takođe znak poslušnosti. Onaj ko iz srca poštuje četvrtu zapovest poštovaće i ceo Zakon. On se posvećuje poslušnošću.
Nama, kao i Izrailju, Subota je data kao „večni zavet“. Za one koji poštuju Božji sveti dan, Subota je znak da ih Bog prepoznaje kao svoj izabrani narod. To je jemstvo da će On ispuniti zavet koji im je dao. Svaka duša koja prihvata taj znak Božje vladavine stavlja sebe pod zaštitu božanskog, večnog zaveta…
Jedino četvrta zapovest od deset sadrži pečat velikog Zakonodavca, Stvoritelja neba i Zemlje. Oni koji poštuju ovu zapovest uzimaju na sebe Njegovo ime, i pripadaju im svi blagoslovi koje ona nudi. (Testimonies for the Church, sv. 6, str. 349.350)
