Otsele ćete vidjeti Sina Čovječijega gdje sjedi s desne strane Sile i ide na oblacima nebeskijem. (Matej 26,64)
Oni dobro poznaju taj glas, koji prodire sve do ušiju mrtvih. Koliko puta su ih Njegove blage, nežne reči pozivale na pokajanje. Koliko puta su ih prepoznali u dirljivim pozivima prijatelja, brata, Otkupitelja? Onima koji su odbacili Njegovu blagodat ništa ne izražava takvu osudu, ništa tako ne optužuje kao taj glas koji ih je tako dugo preklinjao: „Vratite se, vratite se sa zlih putova svojih, jer zašto da mrete!“ (Jezekilj 33,11)… Taj glas budi uspomene koje bi najradije zaboravili – sečanja na prezrene opomene, odbačene pozive, zanemarene prednosti.
Prisutni su i oni koji su se rugali Hristu u vreme Njegovog poniženja. S neodoljivom snagom vraćaju im se u sećanje Paćenikove reči kada je, posle pitanja poglavara svešteničkog, svečano izjavio: „Odsele ćete videti Sina Čovečijega gde sedi s desne strane Sile i ide na oblacima nebeskim!“ (Matej 26,64) Sada Ga gledaju u Njegovoj slavi, ali tek treba da Ga vide kako sedi s desne strane Veličine.
Oni koji su se rugali Njegovom tvrđenju da je Božji Sin, sada su ostali bez reči. Tu je oholi Irod koji se podsmevao Njegovoj vladarskoj tituli i naredio vojnicima da Ga iz podsmeha krunišu kao cara. Tu su i oni isti ljudi koji su svojim bezbožnim rukama stavili na Njegovo telo purpurni plašt, na Njegovo sveto čelo trnovu krunu, i u Njegove ruke, koje se nisu opirale, lažnu vladarsku palicu; koji su, klanjajući se pred Njime, izgovarali bogohulne reči. Ljudi koji su udarali i pljuvali Kneza života, sada izbegavaju Njegov prodorni pogled i pokušavaju da pobegnu od nadmoćne slave Njegovog prisustva. Oni koji su Njegove noge i ruke prikovali klincima, vojnici koji su proboli kopljem Njegova rebra, gledaju ožiljke s užasom i žaljenjem.
Sveštenici i glavari sa užasnom jasnoćom sećaju se zbivanja na Golgoti. Uzdrhtali od užasa sećaju se kako su, sa sotonskim uživanjem mahali glavom i uzvikivali: „Drugima pomože, a sebi ne može pomoći. Ako je car Izrailjev, neka siđe sad s krsta, pa ćemo Ga verovati! On se uzdao u Boga; neka Mu sada pomogne ako Mu je po volji, jer govoraše: Ja sam Sin Božji!“ (Matej 27,42.43) (Velika borba, str. 642.643. original)
