I na samo ovo okrenite sve staranje svoje da pokažete u vjeri svojoj – dobrodjetelj, a u dobrodjetelji razum, a u razumu uzdržanje. (2. Petrova 1,5.6)
Ove reči pune pouka odzvanjaju uzvišenim zvucima pobede. Apostol predstavlja vernicima lestvice hrišćanskog napredovanja, na kojima svaka prečaga označava usavršavanje u poznavanju Boga. Nema predaha u penjanju ovim lestvicama. Vera, dobra dela, znanje, umerenost, strpljivost, pobožnost, bratska ljubav i ljubav uopšte predstavljaju prečage na tim lestvicama. Mi se spasavamo penjući se prečagu po prečagu, približavajući se korak po korak visinama Hristovog ideala za nas. Tako nam On postaje mudrost, i pravednost, i posvećenje i otkupljenje.
Bog je svoj narod pozvao u slavu i vrlinu i te osobine pokazaće se u životu svih onih koji se istinski povežu sa Njim. Kada postanu učesnici u ovom nebeskom daru, vernici treba da idu dalje, prema savršenstvu, jer ih je „sila Božja verom sačuvala za spasenje“ (1. Petrova 1,5). Bogu je na slavu kada svoje vrline poklanja svojoj deci. On čezne da ljudi i žene ostvare najviše ideale; kada se verom uhvate za Hristovu silu, kada se oslone na Njegova čvrsta obećanja, kada zatraže da se ispune na njima, kada s neodoljivom upornošću traže silu Svetoga Duha, dobiće savršenstvo u Njemu.
Kada bude primio veru Jevanđelja, vernik toj veri treba da doda „dobrodetelji“ svoga karaktera, da tako očisti svoje srce i pripremi svoj um za sticanje znanja o Bogu. Ovo poznavanje Boga predstavlja temelj svakog pravog vaspitanja i svake istinske službe. Ono je i jedina stvarna zaštita protiv iskušenja; jedino ono može učiniti da neko po svom karakteru postane sličan Bogu. Kada upozna Boga i Njegovog Sina Isusa Hrista, vernik dobija sve što treba „k životu i pobožnosti“. Onome koji čezne da stekne Božju pravednost neće biti uskraćen nijedan dobar dar…
Niko ne bi smeo da propusti da u oblasti svoje ličnosti stekne savršenstvo hrišćanskog karaktera. Hristova žrtva omogućila je svakom verniku da primi sve što pripada „k životu i pobožnosti“. (Apostolska crkva – Hristovim tragom, str. 530.531. original)
