Molim vas dakle… da se vladate kao što prilikuje vašem zvanju u koje ste pozvani… starajući se držati jedinstvo Duha u svezi mira. (Efescima 4,1.3)
Ništa nije toliko dragoceno da to ne bismo dali Isusu. Ako Mu vratimo talante sredstava koja nam je poverio, On će nam u ruke dati mnogo više. Hristos će nagraditi svaki trud koji smo uložili za Njega, i svaka dužnost koju smo obavili u Njegovo ime pridoneće našoj sreći. Bog je predao svog milog voljenog Sina mukama raspeća, da bi svi koji Ga uzveruju mogli postati jedno zahvaljujući Isusovom imenu. Kad je Hristos učinio tako veliku žrtvu da spase ljude i da ih dovede u uzajamno jedinstvo kao što je On jedno s Ocem, kakva bi žrtva bila prevelika da Njegovi sledbenici sačuvaju to jedinstvo?
Kad svet vidi savršeni sklad koji vlada u Božjoj Crkvi, to će biti snažan dokaz u prilog hrišćanskoj veri. Neslogom, nesrećnim razmiricama i sitnim problemima u Crkvi sramotimo našeg Otkupitelja. Sve se to može izbeći kad Isusovi sledbenici svoje „ja“ pokore Bogu i poslušaju glas Crkve. Neverovanje sugeriše da lična nezavisnot povećava našu važnost, da je odustajanje od vlastitih misli o tome šta je pravo i ispravno prihvatanjem zaključka Crkve znak slabosti; ali popuštanje takvim osećanjima i gledištima nije dobro i izazvaće bezvlašće i zabunu. Hristos je video da su Božjem delu potrebni jedinstvo i hrišćansko zajedništvo, zato ih je i očekivao od svojih učenika. A od onog vremena do danas, hrišćanstvo jasno pokazuje da je snaga samo u jedinstvu. Pokorite lično prosuđivanje vlasti Crkve.
Apostoli su osećali potrebu za čvrstim jedinstvom i neumorno su radili na njegovom ostvarenju. Pavle je savetovao svoju braću sledećim rečima: „Molim vas, pak, braćo, imenom Gospoda našega Isusa Hrista da svi jedno govorite, i da ne budu među vama raspre, nego da budete utvrđeni u jednom razumu i u jednoj misli.“ (1. Korinćanima 1,10)
Svojoj braći u Filibi je pisao: „Ako ima, dakle, koje poučenje u Hristu, ili ako ima koja uteha ljubavi, ako ima koja zajednica Duha, ako ima koje srce žalostivo i milost, ispunite moju radost, da jedno mislite, jednu ljubav imate, jednodušni i jednomisleni.“ (Filibljanima 2,1.2) (Testimonies for the Church, sv. 4, str. 19.20)
