I uhvati aždaju, staru zmiju, koja je đavo i sotona, i sveza je na hiljadu godina. (Otkrivenje 20,2)
Pisac Otkrivenja nagoveštava sotonino progonstvo i stanje haosa i pustoši u koje će Zemlja biti dovedena, i objavljuje da će to stanje potrajati hiljadu godina. Pošto je opisao prizor Gospodnjeg drugog dolaska i uništenja bezakonika, pisac nastavlja svoje proricanje: „I videh anđela gde silazi s neba, koji imaše ključ od bezdana i verige velike u svojoj ruci, i uhvati aždahu, staru zmiju, koja je đavo i sotona, i sveza je na hiljadu godina, i u bezdan baci je, i zatvori je, i zapečati nad njom, da više ne prelašćuje naroda, dok se ne navrši hiljada godina; i potom valja da bude odrešena na malo vremena.“ (Otkrivenje 20,1-3)
Iz drugih biblijskih tekstova vidljivo je da izraz „bezdanu predstavlja Zemlju u stanju haosa i tame…
I tu treba da bude stan sotone i njegovih zlih anđela u razdoblju od hiljadu godina. Ograničen na Zemlju, neće imati mogućnosti da odlazi na druge svetove i uznemirava one koji nikada nisu zgrešili. U tom smislu je okovan; više nema nikoga nad kojim bi mogao da pokazuje svoju vladarsku moć. Biće mu potpuno onemogućeno da nastavi svoje delo obmane i razaranja, koje je tokom tolikih stoleća predstavljalo jedini izvor njegove radosti…
Sotonino delo pobune u razdoblju od šest hiljada godina učinilo je „da Zemlja drhti“. On je zaista pretvarao zemlju „u pustinju“ i „gradove njezine raskopavao“! I nije „otpuštao roblje svoje kućama“! U njegovoj tamnici šest hiljada godina robovali su pripadnici Božjeg naroda i on bi ih zauvek držao kao svoje zarobljenike, da Hristos nije razlomio njihove okove i oslobodio zatvorenike…
Sotona će hiljadu godina lutati tamo-amo opustošenom zemljom da posmatra posledice svoje pobune protiv Božjeg zakona. Biće to za njega vreme velike patnje. Njegov život, od trenutka njegovog pada ispunjen neprestanom aktivnošću, uskraćivao mu je priliku da razmišlja, ali sada lišen svoje snage, prepušten je razmišljanju o ulozi koju je preuzeo od prvog dana svoje pobune protiv Božje vladavine na Nebu i da užasnut, dršćući gleda u strašnu budućnost u kojoj će morati da strada zbog svih zala koja je učinio. (Velika borba, str. 658-660. original)