A znamo da Sin Božij dođe, i dao nam je razum da poznamo Boga istinitoga, i da budemo u istinitom Sinu Njegovom Isusu Hristu. Ovo je istiniti Bog i život vječni. (1. Jovanova 5,20)
Bog nikada ne traži da verujemo, a da nam pre toga nije dao dovoljno dokaza na kojima treba da zasnujemo svoju veru. Njegovo postojanje, Njegov karakter, verodostojnost Njegove reči – sve je zasnovano na svedočanstvima koja se obraćaju našem umu. Postoji mnoštvo ovih svedočanstava. Uprkos tome, Bog nikada nije odbacio mogućnost da se pojavi sumnja. Naša vera mora da počiva na dokazu, ne na logičnom objašnjenju. Oni koji žele da sumnjaju, imaće prilika za to; dok oni koji stvarno čeznu da saznaju istinu, naći će mnoštvo dokaza na kojima će počivati njihova vera. (Put Hristu, str. 105. original)
Biblija objašnjava istinu u jednostavnosti i savršenoj prilagođenosti potrebama i žudnjama čovekovog srca što je iznenadilo i očaralo najobrazovanije umove, a najskromnije i najneobrazovanije osposobljava da prepoznaju put spasenja. Ipak, ove jednostavno iznesene istine ugrađene su u tako uzvišene, tako dalekosežne predmete, koji potpuno prevazilaze čovekovu moć shvatanja, da ih možemo prihvatiti samo zato što ih je Bog objavio. Tako je otkriven i plan spasenja, pa svaka duša može da sagleda korake koje u pokajanju treba da učini prema Bogu i veri u našeg Gospoda Isusa Hrista, da bi bila spasena na način koji je Bog utvrdio; ipak, ispod svih istina koje možemo lako shvatiti, nalaze se tajne koje skrivaju Njegovu slavu – tajne koje prevazilaze um u njegovom traganju, ali uprkos tome, strahopoštovanjem i verom nadahnjuju svakog iskrenog čoveka koji traži istinu. Što više istražuje Bibliju, to je dublje njegovo ubeđenje da je ona reč živoga Boga, i zato se Ijudski razum klanja pred veličanstvenošću božanskog otkrivenja. (Put Hristu, str. 107.108. original)
