Svjedočismo vam da živite kao što se pristoji Bogu, koji vas je prizvao u svoje carstvo i slavu. (1. Solunjanima 2,12)
Obnova i uzdizanje čovečanstva počinje u domu. Posao roditelja čini osnovu svakom drugom poslu. Društvo je sastavljeno od porodica i one postaju ono što očevi učine od njih. Iz srca „izlazi život“ (Priče Solomunove 4,23); a porodica je srce zajednice, Crkve, naroda. Blagostanje društva, uspeh Crkve, napredak naroda zavisi od uticaja doma.
Značaj i prilike domaćeg života prikazane su u Isusovom životu. On koji je došao sa Neba da postane naš Primer i Učitelj, proveo je trideset godina kao član jednog domaćinstva u Nazaretu. Biblijski izveštaj o ovim godinama je veoma kratak. Nikakva moćna čuda nisu skretala pažnju mnoštva. Nikakve revnosne mase nisu Ga u stopu pratile i slušale Njegove reči. Pa ipak, u toku svih ovih godina ispunjavao je svoj božanski zadatak. Živeo je kao jedan između nas, učestvovao u domaćem životu, potčinjavao se njegovom redu, vršio dužnosti u domu i nosio njegove terete. Pod zaštitničkim staranjem skromnog doma, učestvujući u iskustvima naše zajedničke sudbine, On „je rastao u premudrosti i napredovao i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi“ (Luka 2,52).
Za sve vreme svojih godina povučenosti, Njegov život proticao je u težnji da saoseća i bude od koristi. Njegova nesebičnost i istrajno trpljenje, Njegova hrabrost i vernost, Njegovo odupiranje iskušenju, Njegov nepomućeni mir i tiha radost bili su trajno nadahnuće. On je unosio prijatnu atmosferu u dom i Njegov život je snažno i trajno uticao na osnove društva. Niko nije rekao da je On učinio čudo; ipak čudotvorna moć – izlečenje, sila ljubavi koja daje život – izlazila je iz Njega i prešla onome koji je bio kušan, bolestan i obeshrabren. On je od najranijeg detinjstva nenametljivo služio drugima i zato su Ga mnogi rado slušali kada je otpočeo svoj javni rad.
Spasiteljeve najranije godine više su nego primer mladima. One su pouka i ohrabrenje svakom roditelju. Za one koji bi želeli da rade na uzdizanju svojih bližnjih, krug porodičnih i susedskih dužnosti je prvo polje napora. Ne postoji značajnije polje rada od onoga koje je povereno utemeljivačima i čuvarima doma. Nijedan posao koji je poveren ljudskim bićima ne sadrži veće i dalekosežnije posledice od posla očeva i majki.
Omladina i deca određuju budućnost društva, a šta će ta omladina postati zavisi od doma. Bolesti, beda i zločin, koji kao prokletstvo leže nad čovečanstvom, mogu se pripisati nedostatku domaćeg vaspitanja. (U potrazi za boljim životom, str. 349-351. original)
