A On prinesavši jedinu žrtvu za grijehe sjedi svagda s desne strane Bogu. (Jevrejima 10,12)
Nauka o Svetilištu predstavljala je ključ kojim je razjašnjena tajna razočarenja iz 1844. godine. Ona je iznela na videlo zaokruženi sistem istina, povezan i skladan, pokazujući da je Božja ruka usmeravala veliki pokret čekalaca Hristovog drugog dolaska; ona je otkrila i njihovu sadašnju dužnost, objašnjavajući njihov položaj i delo koje im je povereno. Kao što su Isusovi učenici posle strašne noći muka i razočarenja bili radosni ugledavši svoga Gospoda, tako su sada radosno klicali oni koji su se u veri nadali Njegovom drugom dolasku. Očekivali su da će se On pojaviti u slavi da nagradi svoje sluge. Kada su njihove nade izneverene, izgubili su Isusa iz vida i uzviknuli kao nekada Marija pokraj Njegovog praznog groba: „Uzeše moga Gospoda i ne znam gde Ga metnuše!“ A sada su Ga ponovo ugledali u Svetinji nad svetinjama, svog milostivog Poglavara svešteničkog, koji će se uskoro pojaviti kao njihov Car i Izbavitelj. Svetlost koja je zablistala iz Svetilišta rasvetlila je prošlost, sadašnjost i budućnost. Znali su da ih je Bog vodio rukom svoga nepogrešivog proviđenja. Iako su, slično prvim učenicima, propustili da pravilno shvate vest koju su objavljivali, ona je ipak bila pravilna u svemu. Njenim objavljivanjem ispunili su Božju nameru, a njihov rad nije bio uzaludan pred Gospodom. „Po velikoj milosti Gospodnjoj prerodeni za živu nadu“ radovali su se „radošću neiskazanom i proslavljenom.“ (1. Petrova 1,3.8)
Oba proročanstva, i ono u Knjizi proroka Danila 8,14: „Do dve tisuće i tri stotine dana i noći, onda će se svetinja očistiti“, i vest prvog anđela iz Knjige Otkrivenja: „Bojte se Boga i podajte Mu slavu, jer dođe čas suda Njegova“, ukazivala su na Hristovu službu u Svetinji nad svetinjama, na predadventni sud, a ne na Njegov dolazak da izbavi svoj narod i uništi bezakonike. Greška nije bila u izračunavanju proročkog razdoblja, već u događaju koji će se zbiti na kraju 2300 dana i noći. Zbog ove greške vernici su doživeli razočarenje, ali sve što je bilo najavljeno u proročanstvu, i sve što su po Pismu mogli očekivati da će se dogoditi, zaista se i dogodilo. U isto vreme, dok su oplakivali propast svojih nada, zbivao se događaj nagovešten njihovom vešću, događaj koji je morao da se odigra pre nego što se Gospod pojavi da donese nagradu svojim slugama. (Velika borba, str. 423.424. original)
