Zašto ste Me tražili? Zar ne znate da Meni treba u onom biti što je Oca Mojega? (Luka 2,49)
„Zašto ste Me tražili“, odgovorio je Isus. „Zar ne znate da Meni treba u onom biti što je Oca Mojega?“ A pošto je izgledalo da nisu shvatili Njegove reči, On je pokazao gore. Na Njegovom licu bila je svetlost kojoj su se čudili. Božanstvo je blesnulo kroz ljudsku prirodu. Kada su Ga našli u Hramu, slušali su šta se događalo između Njega i rabina i bili iznenađeni Njegovim pitanjima i odgovorima. Njegove reči pokrenule su niz misli koje nikada neće biti zaboravljene…
Za Isusove roditelje bilo je prirodno da Isusa smatraju svojim detetom. On je svakodnevno bio sa njima i Njegov život u mnogome je bio sličan životu ostale dece pa im je bilo teško da shvate da je On Božji Sin. Bili su u opasnosti da ne cene blagoslov koji im je dat u prisutnosti Iskupitelja sveta. Bol izazvan njihovim odvajanjem od Njega i blagi ukor koji su sadržale Njegove reči, bili su određeni da u njihovu dušu utisnu svetost onoga što im je povereno.
U odgovoru majci, Isus je po prvi put pokazao da razume svoj odnos prema Bogu. Pre Njegovog rođenja anđeo je rekao Mariji: „On će biti veliki, i nazvaće se Sin Najvišega, i daće Mu Gospod Bog presto Davida oca Njegova; i carovaće u domu Jakovljevu vavek.“ (Luka 1,32,33) Ove reči Marija je sačuvala u srcu, pa iako je verovala da će njeno dete biti Mesija u Izrailju, ipak nije shvatila Njegov zadatak. Sada nije shvatila Njegove reči, ali je znala da je poricao svoje srodstvo s Josifom i proglasio Sebe Sinom Božjim.
Isus nije zanemarivao vezu sa svojim zemaljskim roditeljima. On se iz Jerusalima vratio sa njima i pomagao im u njihovom životu ispunjenom teškim radom. Krijući u srcu tajnu svoje misije, ponizno je čekao određeni trenutak da otpočne svoj rad. Pošto je prepoznao da je Božji Sin, On je u toku narednih osamnaest godina potvrdio svoju vezu koja Ga je spajala sa domom u Nazaretu, izvršavajući dužnost sina, brata, prijatelja i građanina. (Čežnja vekova, str. 81.82. original)
