Molite se Bogu bez prestanka. Na svačemu zahvaljujte. (1. Solunjanima 5,18)
Hristove pouke o molitvi zaslužuju brižljivo razmatranje. U molitvi je božanska nauka i ova Hristova kratka priča naglašava načela koja će biti od koristi svima koji ih razumeju. On pokazuje kako izgleda pravi duh molitve, naglašava neophodnost istrajnosti u iznošenju naših zahteva Bogu i uverava nas u njegovu spremnost da čuje i usliši naše molitve.
Naše molitve ne smeju da budu sebična iskanja, pretežno u našu korist. Mi moramo tražiti da bismo mogli dati. Načelo Hristovog života treba da postane i načelo našeg života. Obraćajući se svojim učenicima, On je rekao: „Ja posvećujem Sebe za njih, da i oni budu osvećeni istinom!“ (Jovan 17,19) Ista odanost, isto samopožrtvovanje, isto pokoravanje zahtevima Božje Reči, koje je krasilo Hrista, mora se videti i kod Njegovih slugu. Naša misija u svetu nije da služimo sebi ili da ugađamo sebi; mi treba da proslavimo Boga sarađujući s Njim u delu spasavanja grešnika. Od Boga treba da tražimo blagoslove koje ćemo deliti bližnjima. Sposobnost primanja može biti očuvana jedino davanjem. Mi ne možemo nastaviti da primamo nebeska blaga ako ih ne delimo onima oko sebe.
Molitelj je u ovoj priči nekoliko puta bio odbijan, ali nije odustajao od svoje namere. Tako i naše molitve ne dobijaju uvek neposredan odgovor ili bar tako izgleda; ali Hаristos nas uči da ne smemo prestati da se molimo. Molitva ne treba da izazove neku promenu u Bogu, ona treba da nas dovede u sklad sa Bogom. Kada od Njega nešto tražimo, On može smatrati da je neophodno da ispitamo svoje srce i da se pokajemo za neki svoj greh. Zato nas vodi kroz probe i teškoće, izlaže nas poniženju, da bismo uvideli šta sprečava delo koje Sveti Duh treba da obavi preko nas.
Postoje uslovi pod kojima se mogu ispuniti božanska obećanja. Izvršavanje dužnosti nikada se ne može zameniti molitvom. Hristos kaže: „Ako imate ljubav k Meni, zapovesti Moje držite!“ „Ko ima zapovesti Moje i drži ih on je onaj što ima ljubav k Meni; a koji ima ljubav k Meni imaće k njemu ljubav Otac Moj; i Ja ću imati Ijubav k njemu i javiću mu se sam!“ (Jovan 14,15.21) Oni koji iznose svoje molbe Bogu pozivajući se na Njegova obećanja, iako ne ispunjavaju uslove, vređaju Gospoda. Oni iznose Hristovo ime kao dokaz da imaju pravo da im molba bude ispunjena, ali ne i nešto čime bi pokazali svoju veru u Hrista i svoju ljubav prema Njemu. (Pouke velikog Učitelja, str. 142.143. original)
