A dalje, braćo moja, jačajte u Gospodu i u sili jačine Njegove. (Efescima 6,10)
U Hristovo doba, kao i danas, ima mnogo onih nad kojima je za izvesno vreme sotonina vlast izgledala slomljena; Božjom milošću oslobođeni su zlih duhova koji su vladali dušom. Radovali su se u Božjoj ljubavi; ali kao slušaoci iz priče, koji su predstavljeni kamenitim tlom, nisu ostali u Njegovoj ljubavi. Nisu se svakodnevno predavali Bogu, da bi Isus mogao prebivati u srcu; pa kada se zao duh vratio sa „sedam drugih duhova gorih od sebe“ njima je potpuno zavladala sila zla.
Kada se duša preda Hristu, nova sila zagospodari novim srcem. Učinjena je promena koju čovek za sebe nikada ne može sam da izvrši. To je natprirodno delo, koje uvodi natprirodni sastojak u čovekovu prirodu. Duša koja se potčini Hristu postaje Njegova tvrđava, koju On drži u svetu pobune i nastoji da nijedan drugi autoritet, osim Njegovog, ne bude poznat u njoj. Duša koju tako drže nebeske sile neosvojiva je za sotonine napade. Međutim, ako se ne potčinimo Hristovoj vlasti, nama će zagospodariti onaj koji je zao. Neminovno se moramo naći pod vlašću jedne ili druge od ove dve velike sile koje su u sukobu za vrhovnu vlast u svetu. Nije neophodno da svojevoljno izaberemo službu carstvu tame da bismo potpali pod njegovu upravu. Dovoljno je samo da propustimo da se povežemo sa carstvom svetlosti. Ako ne sarađujemo sa nebeskim silama, sotona će zauzeti srce i načiniti ga svojim prebivalištem. Jedina odbrana od zla je Hristos koji prebiva u srcu posredstvom vere u Njegovu pravdu. Sve dok ne postanemo životno povezani sa Bogom, nećemo nikada moći da se odupremo obesvećujućem uticaju samoljublja, samozadovoljstva i sklonosti prema grehu. Mi možemo napustiti mnoge rđave navike, za izvesno vreme možemo raskinuti zajednicu sa sotonom, ali bez životne veze sa Bogom, koja se ostvaruje potčinjavanjem Njemu iz trenutka u trenutak, bićemo poraženi. Bez ličnog poznanstva i stalne zajednice sa Hristom, prepušteni smo na milost i nemilost neprijatelju, i na kraju sprovodićemo njegove naloge…
Najuobičajeniji izraz greha protiv Svetoga Duha je uporno omalovažavanje nebeskog poziva na pokajanje. Svaki korak u odbacivanju Hrista je jedan korak prema odbacivanju spasenja. (Čežnja vekova, str. 323.324. original)
