Ne znate li da oni što trče trku, svi trče, a jedan dobije dar? (1. Korinćanima 9,24)
U Poslanici Jevrejima istaknuta je jedinstvena usmerenost namere koja treba da postane odlika hrišćanske trke za večni život: „Zato, dakle, i mi imajući oko sebe toliku gomilu svedoka, da odbacimo svako breme i greh koji je za nas prionuo, i s trpljenjem da trčimo u bitku koja nam je određena, gledajući na načelnika vere i svršitelja Isusa!“ (Jevrejima 12,1.2) Zavist, zloba, zle misli, ogovaranje, lakomstvo – to su tereti kojih se hrišćanin mora osloboditi ukoliko želi da uspešno završi svoju trku prema besmrtnosti. Mi moramo odbaciti svaku naviku i svaki običaj koji navodi na greh i nanosi sramotu Hristu, bez obzira na veličinu žrtve. Blagoslovi Neba ne mogu pratiti onoga koji krši načela večne pravde. Greh koji se gaji, dovoljan je da obavi delo izopačenja karaktera i zavođenja bližnjih…
Takmičari u antičkim igrama, iako su se odlučili za samoodricanje i strogu disciplinu, uopšte nisu bili sigurni da će pobediti! Pavle pita: „Ne znate li da oni što trče u trci, svi trče, a jedan dobije dar?“ Koliko god se željno i ozbiljno trkači trude, nagrada je bila dodeljivana samo jednome. Samo jedna ruka mogla je da dohvati željeni venac. Neki su ulagali krajnje napore da dobiju nagradu, ali, kada su pružili ruku da je dohvate, drugi, samo trenutak pre njih, već ju je odneo.
Međutim, to nije slučaj u hrišćanskoj životnoj trci. Nijedan od onih koji ispune uslove neće biti razočaran na kraju trke. Nijedan od iskrenih i istrajnih neće ostati bez nagrade. Trka nije do brzih, niti je bitka do jakih. Najslabiji među svetima, kao i najjači, može dobiti krunu besmrtne slave. Mogu da pobede svi koji silom božanske blagodati usklade svoj život sa Hristovom voljom. Načela izložena u Božjoj Reči, koja treba da primene u svakodnevnoj životnoj stvarnosti, ljudi često proglašavaju nevažnim – sporednim pitanjem koje ne zaslužuje veliku pažnju. Međutim, imajući u vidu cilj koji moramo postići, ništa od onoga što može da pomogne ili odmogne nije previše malo ili suviše beznačajno! Svako delo stavlja svoju težinu na vagu koja odmerava uspeh ili neuspeh u životu. Međutim, nagrada data onima koji pobede biće u skladu sa energijom i ozbiljnošću s kojom su trčali. (Apostolska crkva – Hristovim tragom, str. 312-314. original)
